„Đurđina kuća“

Najmanje četiri, a najviše dvanaest muškaraca bosanskih Muslimana, držano je u privatnoj kući preko puta SJB Donji Vakuf, čija je vlasnica bila bosanska Srpkinja po imenu Đurđa.

Zatočenici su držani u podrumu, koji je bio pretrpan. Bili su prinuđeni da leže na betonskom podu. Jedini izvor svetlosti bio je mali prozor. Nisu imali pristup WC-u, tekućoj vodi, niti hrani.

Objekat je bio pod kontrolom pripadnika VRS, vojne i civilne policije. Zatočenike su premlaćivale iste osobe, koje su bila nadležne u Stanici javne bezbednosti (SJB) i u Skladštu TO.

Oni su zatočenike udarali šakama, drvenim cepanicama, kundacima, pendrecima i nogama. Safetu Bibiću su polomili rebra i kažiprst. Muji Smajiću su od prebijanja leđa bila skroz modra, a vrat natečen. Zidovi podruma u kojem su držani zatočenici su bili krvavi.

Kroz prozor podruma, ostali zatočenici su videli kako pripadnici srpskih snaga tuku Mula Robovića, dok ga odvode u Skladište TO.

Većina zatočenika je posle nekoliko dana prebacivana u fabriku „Vrbaspromet“ ili logor „Manjača“.

Povezano

Hamid Mehić

Bosanski Musliman iz Donjeg Vakufa. Uhapšen je u junu 1992. godine i odveden u SJB. Prebačen je u „Vrbaspromet“, gde mu je od poslednica prebijanja

»

Dževad Hadžić

Bosanski Musliman iz Donjeg Vakufa, direktor fabrike „Janj“. Uhapšen je u junu 1992. godine i odveden u SJB. Premešten je u „Vrbaspromet“, gde ga je

»

„Vrbaspromet“

Zatočenički objekat u skladištu fabrike „Vrbaspromet“ osnovala je Komanda 19. pešadijske brigade VRS u maju 1992. godine. Komandant „Vrbasprometa“ bio je Miodrag Đurkić, koji je

»

Skladište TO Donji Vakuf

Skladište Teritorijalne odbrane (TO) korišćeno je kao zatočenički objekat tokom leta 1992. godine. Komandant zatočeničkog objekta bio je Miodrag Đurkić, dok su skladište obezbeđivali vojnici,

»

Mehmed Burgić

Bosanski Musliman iz Donjeg Vakufa. Uhapšen je u junu 1992. godine i odveden u SJB. Tamo je žestoko pretučen zajedno sa Safetom Bibićem. Nakon nekoliko

»