REKOM MREŽA POMIRENJA

REKOM je skraćenica punog naziva Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ,  za čije osnivanje se zalaže Koalicija za REKOM od 2006. godine.


Proces REKOM započet je debatom o instrumentima za otkrivanje i kazivanje činjenica o prošlosti u maju 2006. godine, na I Forumu za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama, koji su organizovali Fond za humanitarno pravo (Srbija), Istraživačko-dokumentacioni centar (BiH) i Documenta (Hrvatska).


Koalicija za REKOM je u periodu od maja 2006. do marta 2011. godine organizovala sveobuhvatnu društvenu debatu o mandatu REKOM-a.  Zvanično je formirana 28.10.2008. godine u Prištini/Prishtinë na Kosovu, u okviru IV Foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama, odlukom 100 organizacija i udruženja koji su učestvovali na Forumu. Od tada je Koalicija za REKOM okupila 2050 nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima, udruženja logoraša, udruženja izbeglica, udruženja porodica nestalih, umetnika, pisaca, pravnika i drugih istaknutih intelektualaca koji zagovaraju ideju da zemlje nastale na teritoriji bivše Jugoslavije formiraju regionalnu komisiju čiji je zadatak da utvrdi imena svih žrtava i činjenice o onome što se dogodilo u neposrednoj prošlosti.


Da bi dobila javnu podršku za osnivanje REKOM-a, Koalicija je u maju i junu 2011. godine organizovala peticiju za osnivanje REKOM-a, koju je potpisalo 555.000 građana iz svih postjugoslovenskih zemalja.


Formiran je Tim javnih zagovarača i zagovaranje je rezultiralo odlukom o imenovanju ličnih izaslanika za REKOM, od strane predsednika svake od država nastalih raspadom nekadašnje Jugoslavije.


Višegodišnja saradnja Koalicije za REKOM sa predsednicima i vladama zemalja s prostora bivše Jugoslavije u određivanju mandata REKOM-a ozbiljno je ugrožena odustajanjem Hrvatske od regionalnog pristupa u suočavanju s prošlošću 2015. godine, izborom Kolinde Grabar Kitarović za predsednicu Republike Hrvatske. Prekid podrške bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva BiH (2019), u ime novih političkih prioriteta, pored stava Republike Srpske (i njenog člana u Predsedništvu BiH) od pokretanja Inicijative REKOM, da se pomirenje ne može graditi na presudama Haškog tribnala, blokirao je proces REKOM.


U takvim političkim uslovima, a imajući u vidu da je Koalicija za REKOM utvrdila identitet i okolnosti smrti oko 15.000 žrtava ratova devedesetih, Koalicija za REKOM je na Skupštini, 15.12.2019. godine, donela odluku o restrukturiranju Inicijative REKOM, na osnovu koje brigu za izradu Regionalnog popisa žrtava ratova na teritoriji bivše Jugoslavije preuzima Koalicija za REKOM pod nazivom REKOM mreža pomirenja (RMP). U skladu sa tom odlukom, RMP je odredila svoje istraživačke prioritete – dokumentovanje žrtava i prisilnih nestanaka u vezi sa ratom na Kosovu i mesta zatočenja u BiH i stvaranje digitalne platforme protiv zaborava koji prekriva žrtve ratova  od 1991. do 2001. godine.

PARTNERSKE ORGANIZACIJE

FHP logo-01
FPH Kosovo logo-01
Tranzicijska pravda logo-01
Documenta logo-2-01
Yihr logo-01
Centar za gradjansko obrazovanje logo-01
CRPM logo-01
CDTJ logo 2-01
european-policy-institute-epi-73406