Bosanski Muslimani iz Zvornika. Uhapsili su ih pripadnici srpskih snaga u maju 1992. godine i držali u različitim zatočeničkim objektima pre nego što su dovedeni u Dom kulture u Čelopeku.
Prvog dana zatočeništva u Domu kulture, Hajrudin Dedić je izveden iz prostorije i odveden u nepoznatom pravcu. Njegovi posmrtni ostaci su ekshumirani i identifikovani DNK analizom.
Mehmeda Pašića su žestoko pretukli Ivan Zoks Korać i Darko Pufta Janković. Ubijen je vatrenim oružijem nekoliko dana kasnije, 28.6.1992. godine. Njegovi posmrtni ostaci su ekshumirani i identifikovani DNK analizom.
Braća Sulejman, Enez, Smail i Sead Kapidžić su više puta teško pretučeni u Domu kulture u Čelopeku. Tučeni su rukama, nogama, federima i poluosivinama i bili su vezani metalnom žicom. Smail Kapidžić je posebno žestoko tučen zato što je bio oženjen Srpkinjom. Sulejman Kapidžić je izveden nekoliko dana pre ostale trojice. Njihovi posmrtni ostaci su ekshumirani i identifikovani DNK analizom.
Svedok Dva
Bosanski Musliman iz Diviča. Nakon što su srpske snage napale Divič 26.5.1992. godine, sa ostalim muškarcima je odveden u „Ciglanu“, a zatim u Dom kulture u Čelopeku.
„
***
Mi smo prvi dan, kada smo ušli, negde posle izvesnog vremena popodne, pred mrak je ušao jedan i tražio je ovog Dedić Hajrudina, a taj Dedić Hajrudin nije sa Diviča bio. On je bio sa Zlatnih voda, to je naselje kod Zvornika, prigradskog gore, prema Kuli.
***
Otišao je i nije se više vratio. I on je ekshumiran.
***
Ja sam video, video sam Zoksa i čuo šta je izrekao […] Bio je od mene možda metar, dva udaljen. Pašić Mehmedu koji je imao možda pedestdve, pedesetri, do pedesetpet godina, je rekao, ovako, citiram ga, kaže: „ Da li bi ti bio Srbin?“
***
[…] Mehmed mu odgovara: „Bih“. Onda se Zoks okreće Pufti i kaže, „evo ovaj kaže da bi ubijao Srbe“. […] Mehmed viče, „nisam to rekao, rekao sam“, onda se on meni lično obraća Zoks i kaže, „je li reko bih“, rekoh, jeste, rekao je „bih“, kao što je reko, samo što je on ovo izokrenuo. I onda je počeo da ga tuče. […] Mehmeda, Zoks i Pufta. […]. To je bio prvi put da vidim nešto tako premlaćivanje, takvo udaranje.
***
To smo prvi put videli tako nešto da može čovek čoveka udarati do iznemoglosti.
***
I onda, da li istu noć ili, ne znam više, izvodi Sulju Kapičića. […] Izvodi ga Zoks. […] To vidim i ovaj kaže, da obučem obuću, kaže, neće ti trebati. I čuju se pucanj, dva, tri, ne znam. Šta je bilo vani, izvodi ga vani u dvorište ovog Doma.
***
Lopov i Toro dolaze na taj gore otvor od kino projektora i gledaju nas i onako kaže, jedan od njih, ne znam koji kaže, podignite ove krevete. To je bila visina tri, četiri metara, sigurno, da možemo sići inače ćemo vam baciti bombu dole. […] I oni su sišli onda, malo su nekoga šamarali, udarali. Lopov ja mislim da je Edinu Pašiću nacrtao krst na leđima i niko nije bio izveden i ubijen taj put.
***
Bio je i Kapičić Eniz, Kapičić Smail koji je brat od Kapičić Sulje, koji je prvi izveden, Kapičić Smail, Kapičić Eniz, Kapičić Sead, sve braća. […] Uglavom su tučeni, maltretirani. Kapičić Smail najviše zato što je bio oženjen Srpkinjom […].
***
“
Dana 29.6.1992. godine je prebačen u bolnicu, a zatim u zatvor u zgradi Suda za prekršaje. U februaru 1993. godine je premešten u logor „Batković“, odakle je razmenjen posle sedam dana.
