Menu
Prevoz zatočenika do Aleksinca
Izjava data Fondu za humanitarno pravo 4.3.2003. godine
Hrvat iz Vukovara. Bio je zaposlen u vukovarskoj bolnici kao elektroinženjer. Predao se na dan pada Vukovara, 18.11.1991. godine u skladištu u „Veleprometu”. Dva dana kasnije, 20.11.1991. godine, autobusom je odveden u KPD Sremska Mitrovica. U iskazu navodi da su zatočenici u KPD Sremska Mitrovica prebijani i ispitivani po dovođenju i da su im oduzimane lične stvari.
Istog meseca je sa grupom zatočenika prebačen u Vojnu kasarnu u Aleksincu gde su bili zatvoreni u štali u okviru kasarne. Stražari su gazili zatočenike koji su ležali po podu. Zatočenici su prebijani i kada bi išli u WC. Iz Vojne kasarne u Aleksincu je ubrzo prebačen u KPD Niš. Po dovođenju, jedan od stražara mu je izbio dva zuba. Navodi da su im vojnici koji su ih ispitivali prebijali prste i gurali im glave u WC šolju. Nakon dolaska Međunarodnog komiteta Crvenog Krsta, tukli su ih samo po tabanima da im se ne bi videle povrede.
Razmenjen je u januaru 26.1.1992. godine u Bosanskom Šamcu, posle tri meseca u KPD Niš.
Izjava data Fondu za humanitarno pravo 5.1.2005. godine
Hrvat iz Vukovara, civil. Na dan pada Vukovara, otišao je sa bratom i roditeljima da se preda kod Novog groblja. Prvo su odvezeni na Ovčaru, a zatim kamionom prebačeni u KPD Sremska Mitrovica. Svedok, njegov otac i brat bili su zatočeni u ćeliji sa još 100 zatočenika. Zvonko i njegov brat Darko su bili maloletni.
Dana 23.11.1991. godine je sa bratom prebačen u Vojnu kasarnu u Aleksincu. Šutirani su i udarani električnim i drvenim palicama. Zatočenici su bili primorani da u jednom od hangara kasarne legnu na leđa, posle čega su stražari išli od jednog do drugog i udarali ih. Tom prilikom mu je jedan od vojnika prislonio na glavu cev puške i repetirao je. Prećeno im je da će biti streljani.
Ubrzo je sa ostalim zatočenicima odveden u KPD Niš. Morali su tokom cele noći da stoje pored kreveta, a stražari bi ulazili u ćelije i tukli ih. Na dan dolaska delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog Krsta je sa još petoricom maloletnih zatočenika odveden u zasebnu prostoriju, kako bi se predstavilo da imaju poseban tretman i da su odvojeni od ostalih zatočenika, što inače nije bila praksa.
Razmenjen je s bratom, 5.12.1991. godine.
Izjava data Fondu za humanitarno pravo 5.3.2003. godine
Hrvat iz Vukovara, vozač. Kao pripadnik jedinica Zbora narodne garde predao se jedinicama JNA 18.11.1991. godine na Mitnici. Odveden je sa ostalim zatočenicima na poljoprivredno dobro „Ovčara” gde je proveo noć, a potom je prebačen u KPD Sremska Mitrovica.
U KPD Sremska Mitrovica je proveo 2 ili 3 dana. Sa još između 200 ili 250 zatočenika, prebačen je u Vojnu kasarnu u Aleksincu. Raspoređivani su po kriterijumu da li su pre predaje imali oružje ili ne. Zato što je posedovao oružje, jedan od pripadnika vojne policije ga je udario metalnom šipkom po glavi, usled čega je izgubio svest.
Iz Aleksinca je prebačen u KPD Niš gde je zatvoren u samicu. Tamo su ga stražari tukli dva puta dnevno. Prebijanjem mu je slomljeno pet rebara, grudna kost i povređena kičma. Proveo je dva dana u „ledari”, samici bez prozora u kojoj mu je stražar kroz otvor na vratima bacao hranu, tako da je morao da jede sa poda. Tokom poseta Međunarodnog komiteta Crvenog Krsta, odvodili bi ga sa manjom grupom zatočenika na 30 ili 40 kilometara od Niša, kako ih ne bi registrovani. Popisani su kada su ih jednom prilikom greškom ranije vratili u KPD Niš.
Ubrzo posle popisivanja je odveden u KPD Sremska Mitrovica gde je ponovo prebijan.
Razmenjen je 22.5.1992. godine kod Lipovca. Godinu dana je lečen u Istarskim Toplicama zbog lošeg psihičkog i fizičkog stanja.
Izjava data Fondu za humanitarno pravo 25.11.2002. godine
Hrvat iz Vukovara, automehaničar. Bio je pripadnik Zbora narodne garde (ZNG). Uhapšen je na vukovarskom Novom groblju, 18.11.1991. godine. Sa suprugom i sinom je autobusom prvo prevezen u blizinu Šida. Tamo su muškarci razdvojeni od žena, pa je sa sinom prebačen u KPD Sremska Mitrovica.
Zatočenici KPD Sremska Mitrovica su tek treći dan zatočenja dobili hranu. U prostoriji ne većoj od 70 kvadratnih metara ih je bilo 127.
Neutvrđenog dana je sa još oko 50 zatočenika autobusom prebačen u Vojnu kasarnu u Aleksincu. Tamo im je naređeno legnu na stomak sa rukama iznad glave. Tom prilikom su ih stražari udarali kundacima pušaka po glavi i leđima, vređali ih i gazili.
Istog dana su prevezeni u KPD Niš gde su prebijani, vređani i prećeno im je smrću. Stražari bi noću simulirali streljanje pucajući rafalnom paljbom i pretili zatočenicima da će svi do poslednjeg biti streljani.
Mate Goreta je razmenjen 26.1.1992. godine u Bosanskom Šamcu, odakle je prešao u Hrvatsku.
This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the RECOM Reconciliation Network and do not necessarily reflect the views of the European Union.
© Glas Žrtava
