VJ, MUP i paravojne formacije, 27. i 28.4.1999. godine izvele su operaciju „Reka“ na području između sela Junik, Korenica/Korenicë i Meja/Mejë, uključujući sela Dobroš/Dobrosh, Ramoc/Rramoc i Guska/Guskë. Jedan od ciljeva operacije je bio da se uhvate borci OVK. Drugi cilj je bio da se Albanci „kazne“ za to što su podržavali pripadnike odgovorne za ubistvo funkcionera MUP-a Milutina Praščevića i još trojice lokalnih policajaca. Sudije MKTJ su zaključile da je operacija „Reka“ imala i šire ciljeve, a to su masovno proterivanje Albanaca iz njihovih domova i ubijanje muškaraca Albanaca zatečenih na tom području, bez obzira na to da li su bili povezani sa OVK ili ne. Operacija „Reka“ počela je 27.4.1999. godine u 6.30 časova a završila se 28.4.1999. godine između 17 i 18 časova. Tokom te operacije, srpske snage su ubile najmanje 324 kosovska Albanaca.

Korenica/Korenicë

Dana 27.4.1999. godine, oko 5 časova, vojnici, policajci i pripadnici paravojnih formacija opkolili su selo Korenica/Korenicë. Oko 6.30 časova, u kuću Prenda Markaja došlo je devet vojnika i prisililo zatečene da napuste kuću. Tukli su i pljačakli muškarce. Odvojili su Marka Dedaja, njegovog brata Pashka, Lintona Dedaja, Prenda Markaja, njegovog sina Pashuka, Marka Markaja, njegove sinove Bekima i Petrita, i Skendera Pjetrija, i naterali ih da se postroje u dvorištu ispred kuće. Žene i decu su vojnici isterali iz kuće. Ćerka Marka Markaja Merita je na dvadesetak metara od kuće čula brojne pucnje kako dopiru iz dvorišta. Pogledala je unazad i videla kako muškarci leže na zemlji. Nije znala da li su mrtvi ili ne. Posle rata, posmrtni ostaci njenog oca i rođaka i posmrtni ostaci Skendera Pjetrija ekshumirani su iz masovne grobnice u centru SAJ-a u Batajnici.

U 7.30 časova oko 35 pripadnika srpskih snaga opkolilo je dvorište Lizane Malaj. Njen petnaestogodišnji sin Blerim bio je ispred kuće. Naterali su ga da legne na zemlju. Svi članovi njene porodice isterani su napolje iz dve kuće u njihovom dvorištu. Njen muž Vat Malaj, brat Nikollë i njegovi sinovi Andrush i Arben Kabashi primorani su da legnu na zemlju pored Blerima. Ženama i deci je naređeno da krenu pešice prema Albaniji. Kada se udaljila oko 50 metara, Lizane Malaj je začula pucnje i krike iz pravca njenog dvorišta. Prepoznala je sinovljev glas. Kad se osvrnula, videla je da njena kuća i druge kuće u selu gore.

Meja/Mejë 

Dana 27.4.1999. godine oko 7 časova u Meju/Mejë je stigao veliki broj pripadnika VJ i policije. Pucali su ispred kuće Martina Pnishija. Pola sata kasnije, dva policajca i dva vojnika koja su govorila mešavinom srpskog i ruskog jezika doveli su vlasnika benzinske pumpe u Korenici/Korenicë, Kolëa Duzhmanija za koga su mislili da je Gjelosh Kola, koga je neko tražio preko radio veze. Martin Pnishi je čuo kako neka osoba preko radio veze izdaje naređenje „uništi ga“. Posle te naredbe policajci i ruski  vojnici zgrabili su Kolëa i odveli ga do susedne kuće, koja je pripadala bratu Martina Pnishija. Pnishi je iz kuće čuo više pucnjeva i posle toga više nije video Duzhmanija živog.

Otprilike u 10.30 časova, policajci, vojnici i pripadnici paravojnih jedinica okupili su se ispred škole. Pnishi je video  kako policajci, a među njima je prepoznao Predraga Stanojevića, policajaca iz SUP-a Đakovica, teraju sedmoricu albanskih mladića u pravcu mosta. Postrojili su ih na strani bližoj Meji/Mejë, i policajaca koji je stajao na sredini mosta otvorio je vatru iz mitraljeza i sva sedmorica pala su na zemlju mrtva.

Dana 27. i 28.4.1999. godine, Svedok K90 je video tridesetak pripadnika PJP kako kod raskrsnice na putu od Korenice/Korenicë ka Đakovici/Gjakovë zaustavljaju kolone ljudi iz sela, odvajaju muškarce od žena i otimaju im novac. Ženama i deci koji su prošli kroz kontrolni punkt dopustili su da produže za Đakovicu/Gjakovë, dok su muškarce odveli do jednog kompleksa zgrada. Tamo su ih „uterali“ u jednu od manjih kuća. U dvorištu je bilo oko desetak pripadnika PJP. Posle toga se čula dugotrajna paljba iz automatskog oružja, posle koje su policajci izašli iz zgrade. Svedok K90  je otišao da pogleda kuću, i u njoj zatekao ljudska tela.

Nike Peraj je 29.4.1999. godine video je kako dva kamiona, u kojima je bilo otprilike 40 tela, idu iz Meje/Mejë za Đakovicu/Gjakovë. Tela su bila pokrivena ciradama, ali je on video delove tela kad je vetar podigao prekrivač. Kamioni su išli uz policijsku pratnju.

MKTJ je utvrdio da su tela većeg broja ljudi ubijenih tokom operacije „Reka“ iskopana u dolini Caragoj sa mesta na kojima su prvobitno bila pokopana, uključujući i lokaciju u blizini mosta u Bistražinu/Bistrazhin, gradsko groblje u Brekovcu/Brekoc i u selu Guska/Guskë. Krajem aprila 1999. godine kod mosta u Bistražinu/Bistrazhin, u prisustvu pripadnika MUP-a, iskopano je oko 100 tela muškaraca u civilnoj doeći. Utovarena su u jedan kamion i jednu hladnjaču. Oko 20.5.1999. godine, samo jednom prilikom, sa groblja u Brekovcu/Brekoc iskopano je više od 100 tela mušakraca u civilnoj odeći. Tela su odvezena kamionom sa ciradom. U maju 1999. godine, iz šume koja pripada selu Guska/Guskë, odneto je nekoliko tela muškaraca u civilnoj odeći. Tela ubijenih civila u operaciji „Reka“ preneta su i pokopana u osam masovnih grobnica na strelištu Centra za obuku SAJ „13. maj“ u Batajnici.

UNMIK-ova kancelarija za nestala lica i sudsku medicinu (OMPF) sačinila je spisak sa imenima 344 lica koja su 27.i 28.4.1999. godine poslednji put viđena u Meji/Mejë, Korenici/Korenicë i okolini. Do kraja 2021. godine, posmrtni ostaci još 15 muškaraca, navedenih u spisku nestalih OMPF-a nisu pronađeni.