Uloga novinara i medija u kreiranju različitih politika sećanja bila je značajna, kako u pogledu svedočenja, tako i korišćenju medijskih materijala u procesuiranju odgovornih za ratne zločine, ocenjeno je na vebinaru “Mediji kao dokaz i novinari kao svedoci pred Haškim tribunalom”, koje su organizovali Fond za humanitarno pravo Kosova, REKOM mreža pomirenja i Mediacentar Sarajevo, održano je na danas na Jutjub kanalu Mediacentra Sarajevo.
Ova panel diskusija održana je sa ciljem da se rasvetle do sad nedovoljno istražene uloge novinara i medijskih sadržaja tokom suđenja za ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
Publikacija koja će sadržati intervjue sa četrnaest novinara koji su svedočili pred Haškim tribunalom, izaći će u aprilu, a sadržaće detalje o procesu svedočenja novinara pred ovim sudom, najavio je osnivač Mediacentra Sarajevo Boro Kontić.
“Ovo istraživanje pokazalo je koliko su percepcije u vezi sa temama koje su obrađivane različite među novinarima, a i koliko su pritisci ideologija i nalozi političkih struktura bili snažni. Prikupljeni materijal izbacuje u prvi plan i pitanja o kojima nismo razmišljali, a jedno od njih je i zbog čega su neki novinari pristajali, a drugi odbijali da svedoče u Hagu”, rekao je on tokom panel diskusije.
Direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Blakaj naveo je da je Fond za humanitarno pravo Kosova u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo Srbije i SENSE centra za tranzicionu pravdu kreiralo multimedijalnu arhivu o ratu na Kosovu.
On je takođe naglasio da uprkos tome što su mediji i javnost zainteresovani za te sadržaje, kosovske institucije nisu pokazale naročito interesovanje.
Istraživač pri Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove Nemanja Stjepanović istakao je da je novinarski doprinos suđenjima pred Haškim tribunalom dvojak – sa jedne strane doprinos novinara kao svedoka, a s druge kroz različite medijske materijale.
“Velika većina audio i video snimaka, kao i značajan deo foto materijala, koji je izložen pred sudom, stiže iz novinarsko-reporterskih poduhvata, što je veliki doprinos radu ovog suda”, kazao je Stjepanović.
Dodao je da postoje slučajevi poput Zorana Petrovića Piroćanca, “koji je nenamerno, u pokušaju da dokaže plemenitost Mladićevih trupa u Srebrenici, zapravo napravio veliku uslugu sudu jer su ti snimci poslužili za utvrđivanje hronologije genocida u Srebrenici”.
Nemanja Stjepanović ukazao je i da novinarski materijal nikako nije bezpogovorno prihvatan pred sudom.
“Oni su saslušavani kako bi objasnili pod kojim okolnostima je njihov materijal nastao, kako se oni sećaju određenog događaja koji su zabeležili, da bi se utvrdila verodostojnost tih materijala. Ono što je novinar zabeležio, moralo je biti potkrepljeno nizom drugih dokaza”, naveo je Stjepanović.
Ovaj webinar bio je prvi u nizu javnih događaja u okviru projekta “Novinarstvo kao prvi nacrt istorije”, koji ima za cilj da promisli današnju ulogu medija u kreiranju različitih politika sećanja.
Među ostalim, detalje svedočenja u okviru istraživanja podelili su Martin Bel, Ed Vuliami, Veton Suroi, Sejo Omeragić, Džon Sweeney, Branimir Grulović i drugi.
Nataša Ivaneža
Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.
Priština, Sarajevo
