Izvor: kznl.gov.rs

Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, kao krovna organizacija koja okuplja više od 60 udruženja porodica, obeležila je i ove godine 30. avgust – Međunarodni dan nestalih lica, održavanjem konferencije za novinare.

Na konferenciji pored Duška Čelića predsednika Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije
učešće su uzeli Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica, Ljubimir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije i članovi porodica nestalih Dragana Majstorović i Zorica Blagojević.

Na samom otvaranju konferencije emitovan je spot sa porukama porodica nestalih i statističkim podacima o broju lica koja se vode kao nestala u regionu, povodom Međunarodnog dana nestalih, u koprodukciji Koordinacije, MKCK i CKS.

U svom obraćanju Duško Čelić je u ime svih porodica žrtava okupljenih u Koordinaciji izrazio nezadovoljstvo zbog politizovanja, marginalizovanja i zastoja u procesu traženja i identifikaciji nestalih lica, kao i u otkrivanju istine, zadovoljenju pravde i satisfakcije.  Naveo je da porodice žrtava izražavaju nezadovoljstvo zbog prekida rada na donošenju Zakona o nestalim licima u Republici Srbiji. Takođe, pozvao je nadležne da podrže zahtev porodica žrtava i daju svoj doprinos u negovanju kulture sećanja i podrže borbu porodica žrtava u traganju za istinom i pravdom, jer porodice nestalih i dalje čekaju.

Ministar Selaković je istakao da je pitanje nestalih lica civilizacijsko pitanje i da postoji apsolutna politička volja da se ovo pitanje reši, te da će u tom smislu Radna grupa za izradu Nacrta zakona o nestalim licima nastaviti sa svojim radom tamo gde se stalo 2021. godine. On je podsetio da je nedavno održan sastanak sa predstavnicima Koordinacije na kojem su izdefinisane tri bitne teme na kojima će se raditi u budućem periodu, izrada zakona, pomoć i podrška Koordinaciji i udruženjima nestalih i  izgradnja kulture sećanja. Na kraju svog izlaganja istakao je da je vladajuća struktura, na inicijativu predsednika Vučića, još pre devet godina započela je sa izgradnjom kulture sećanja kada je u pitanju obeležavanje značajnih datuma, godišnjica, vezanih za stradanje našega naroda“ i predložio da se uspostavi i Nacionalni dan nestalih lica u saradnji i uz podršku Koordinacije i udruženja. Selaković je rekao da je Ministarstvo pokrenulo inicijativu da se u svakom gradu i opštini u Srbiji podigne spomen obeležje poginulim borcima za vreme sukoba devedesetih, te da je isto potrebno uraditi i kada su u pitanju nestala lica i civilne žrtve, za šta je potrebna, takođe, podrška Koordinacije i udruženja.

Osvrćući se na svoje prošlogodišnje obraćanje povodom Međunarodnog dana nestalih, Odalović je rekao da se na žalost porodica ali i odgovornih za rešavanje problematike nestalih lica ne može pohvaliti postignutim rezultatima, navodeći da je u saradnji sa Hrvatskom rešeno samo 3 slučaja i 3 slučaja sa Bosnom i Hercegovinom. Podsetio je na kompleksnost oružanih sukoba 1990-tih godina na prostoru bivše Jugoslavije i istakao da izostaje spremnost za saradnju drugih učesnika uključenih u proces i pored obaveza koje su preuzeli potpisivanjem sporazuma i protokola o saradnji u traženju nestalih lica. U tom smislu, podsetio je da se u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na AP KiM nalaze grobnice, mrtvačnice ali i domaće institucije koje su nadležne za njihovo pronalaženje i identifikaciju. Takođe, istakao je činjenicu da je od ukupnog broja nestalih 1/3 lica srpske nacionalnosti a da niko ne pominje srpske žrtve, te da ovo podsećanje nije radi pravljenja razlika već da bi ukazali na naš legitimni interes da ih tražimo. Na kraju je ukazao na tendeciju opadanja rešenih slučajeva nestalih lica te da to odražava odnos poslednje strukture vlasti u Hrvatskoj prema ovom problemu naveo da je u Hrvatskoj u proteklih 20 godina pronađeno preko 980 nestalih lica a u poslednjih 5 godina taj broj iznosi 35, da nije izvršena ekshumacija 37 grobnih mesta evidentiranih još od strane Haškog tribunala i da nije postupano prema 50 zahteva za ekshumaciju i identifikaciju  dok na AP KiM situacija skoro identična i da je do sada identifikovano 382 lica a za zadnjih 10 godina imamo 30 identifikacija. U tom kontekstu pomenuo je da se Srbija odgovorno ponaša prema zahtevima drugih strana i da je izvršila provere terena i da na mestima gde su pronađeni posmrtni ostaci oni ekshumirani i identifikovani i da očekuje i od drugih da se tako ponašaju.

Miladinović je naglasio da će Crveni krst Srbije nastojati da stoji uz porodice nestalih u traganju i konačnom sudbinom svojih najmilijih, ističići kako je pitanje nestalih lica najtragičnija posledica oružanih sukoba. Naveo je da podatak od skoro 10.000 nestalih lica u regionu govori da već duže vreme nema pomaka u rešavanju ovog humanitarnog pitanja i pružanja odgovora porodicama o njihovim sudbinama. Naveo je da je potrebno da svi akteri uključeni u ovaj proces moraju da sarađuju na razmeni informacija radi rešavanja ovog pitanja što bi svakako doprinelo pomirenju u regionu, te pozvao porodice koje do sada nisu podnele zahtev za traženje nestalog lica da to učine ali i da je potrebno da ustupe uzorke za DNK analizu kako bi potraga bila potpuna.

Prisutnima na konferenciji obratile su se Zorica Blagojević, majka nestalog Srećka (14 god.) i sestra nestalog Bobana (25 god.) i Dragana Majstorović, majka nestalog Ivana Majstorovića (17 god.) koja je tom prilikom kazivala stihove svoje pesme posvećene nestalim licima.

Nakon konferencije za medije, delegacija Koordinacije je položila cveće na spomenik nestalima u ratovima 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije.

Povodom Međunarodnog dana nestalih lica i na platou ispred Opštine Gračanica okupio se veliki broj ljudi kako bi podržali članove porodica nestalih tokom i nakon sukoba na AP KiM. Tim povodom okupljenima se obratila Silvana Marinković, koordinatorka Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica koja je istakla da su i posle dve decenije borbe za istinu i pravdu i dalje na samom početku, da nadležni ne čuju njihov vapaj, da su dobijali samo obećanja i lažnu nadu a da porodice nestalih sa bolom, tugom i neizvesnošću i dalje čekaju. Istakla je da su se porodice nadale da će tokom dijaloga Beograda i Prištine u Briselu pitanje nestalih biti započeto ali da je delegacija Prištine odbila da ta tema bude deo razgovora. Na kraju je naglasila da se odgovori o nestalima nalaze u arhivama tzv. OVK, da će porodice nastaviti da insistiraju da se njihovi najmiliji pronađu i da će istrajati u toj borbi.