Bosanski Muslimani iz Donjeg Vakufa. Uhapšeni su krajem maja ili početkom juna 1992. godine i odvedeni u SJB, a zatim u „Đurđinu kuću“. Obojica su teško pretučeni od čega je Smajiću bio natečen vrat, a Omeragiću povređene noge. Posle nekoliko dana, premešteni su u Skladište TO, gde su ponovo tučeni. Oslobođeni su krajem leta 1992. godine.
Alija Verem
Izjava data Tužilaštvu MKTJ 9. i 12. 6. 2001. godine.
Bosanski Musliman iz Donjeg Vakufa, stolar. Uhapšen je sa svojim zetom, Ahmedom Šutkovićem, 15. 6. 1992. godine. Odvedeni su u policijsku stanicu, a zatim u „Đurđinu kuću“.
***
„Kad smo ušli u Đurđinu kuću, preko puta zgrade SP-a vidio sam da ondje već ima nekoliko ljudi, a zidovi su bili poprskani krvlju. Prepoznao sam druge Muslimane u kući, uključujući: Muju Smaića iz Rudine, Safeta Omeragića iz Donjeg Vakufa i Muju Nadžića iz Donjeg Vakufa. Primijetio sam da su ih tukli. Na primjer, vrat Muje Smaića bio je tako natečen da mu je bio širi od glave. Leđa su mu bila modra, Safet Omeragić je bio tako pretučen da nije mogao stati na noge. Primijetio sam da su ga tukli po nogama. Svi su ležali na betonskom podu. […] Safet Omergaić mi je rekao da su ga doveli u tu kuću jedan sat prije nego što sam ja stigao. Rekao mi je da je njegov sin imao amatersku radio-stanicu i zato su njega pokupili i pretukli.
***
Tri dana nam nisu davali hranu. Što se tiče vode, molili smo srpske stražare da nam daju vode, pa bi nam oni ponekad dali, a nekad ne bi.
***
Tokom sljedeća tri dana pijani srpski policajci ulazili bi u podrum i tukli zatočenike. Dok sam bio u podrumu, nisu me više tukli, ali sam vidio kako druge tuku između ostalih Ahmeta Šutkovića i Muju Smaića. […] vidio sam jednog srpskog stražara kako nogom udara Safeta Omeragića i govori mu: „Radio-stanica“.“
***
Nakon tri dana je prebačen u Skladište TO, a zatim u prostorije „Vrbasprometa“. Razmenjen je 26. 7. 1992. godine na planini Goleš. Otišao je u Travnik, a zatim u Bugojno, gde se sastao sa porodicom.
