OK-6

Bosanska Muslimanka iz Sendića. U maju 1992. godine, srpske snage su zapalile obližnje selo, a ona je pobegla u Višegrad.

„

***

Ne sjećam se datuma, mi smo bili u, u onoga Remzana Sjutrovića kući i mi smo pošli da onaj, da hljeb ispečemo, potkuhale smo hljeb i pošle da ispečemo hljeb ujutru je magla bila. Samo je se najedamput začuo pucanj odozgo sa Uništa i sa, sa Banpolja. I najedamput ono ukoliko je počelo pucanj odozgo utoliko je počelo dolje i, i da se prosipaju vojska Republike Srpske.

***

Počeli su dolje ubijali su muškarce koga su stigli, koji je god muškarac bježo ubili su ga. Koji nije bježo koga su ono odma ufatili s nama su sa ženama i sa djecom poveli.

***

Povedeni smo negdje da nas oni, da nas evakuišu negdje. I mi smo kad smo došli i bilo je žena i djece i muškaraca i bio je sad Hamed Repuh, nepokretan. Žena ga je u kolicima gonila, došli smo do, do birova. Tu je bila barikada.

***

Tuj, tuj je bila barikada tuj su odvajali.

***

E tuj smo, tuj su nas odvajali muškarce su vraćali a žene i djecu su pustali da idemo na Bikavac.

[…]Šta je bilo s tim muškarcima?

Nikad ništa se ne zna.

***

Ja koliko znam ovi što, što je nestalo tad nikad se ništa ne zna.

***

„

(Iz transkripta svedočenja Svedokinje OK-6)

U julu iste godine je sa detetom pobegla iz Višegrada.