Na godišnjicu NATO bombardovanja, zvaničnici Srbije polaganjem venaca na spomen-obeležjima odali su poštu poginulima, dok je kosovski premijer ovu kampanju Zapada okarakterisao kao „ispravnu i neophodnu“.
Visoki srpski zvaničnici obeležili su sećanje na žrtve NATO bombardovanja Jugoslavije, koje je počelo 24. marta 1999. godine – dan koji je ministar odbrane Nebojša Stefanović opisao kao „ne samo simbol našeg bola, već i simbol nepravde”.
„Užasne nepravde koja je učinjena našoj zemlji a za koju se još niko nije izvinio jasno ili dovoljno glasno“, rekao je Stefanović polažući venac kraj spomen-obeležja u kasarni Jugovićevo u Novom Sadu.
Predsednik Aleksandar Vučić položio je venac na spomenik borcima 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije u Kruševcu i otkrio spomenik Veljku Radenoviću, preminulom srpskom policijskom oficiru koji je komandovao specijalnim jedinicama koje su učestvovale u operacijama tokom rata na Kosovu.
„Kao narod i kao država naša je obaveza da negujemo sećanja na velike ljude koji su državu zadužili, neki su je gradili, neki odbranili, a đeneral Veljko (nadimak Radenovića) ju je i gradio i branio“, rekao je Vučić na svečanosti.
Zvaničnici Beograda položili su vence na spomenik 16 medijskih radnika koji su poginuli kada je NATO bombardovao Radio-televiziju Srbije, kao i na spomen-obeležju trogodišnjoj Milici Rakić i drugoj deci ubijenoj tokom bombardovanja.
Zapadna vojna alijansa pokrenula je 78-dnevne vazdušne napade u martu 1999. kako bi primorala jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića da prihvati uslove sporazuma o okončanju njegove vojne kampanje protiv Oslobodilačke vojske Kosova, koja je uključivala etničko čišćenje.
Vlada Srbije procenjuje da je u bombardovanju ubijeno najmanje 2.500 ljudi, a ranjeno 12.500, iako tačan broj poginulih i danas nije poznat. Podaci Fonda za humanitarno pravo kažu da je tokom zračnih napada poginulo ukupno 756 ljudi.
Vazdušni udari su okončani 10. juna 1999. nakon što je Milošević pristao da povuče svoje snage sa Kosova.
Na Kosovu se penzionisani američki general Vesli Klark, koji je 1999. godine vodio operaciju NATO-a kao vrhovni komandant savezničkih snaga, obratio parlamentu video porukom, rekavši da je 24. mart dan koji je „promenio istoriju Kosova i Evrope“.
„Bila mi je čast što sam bio komandant NATO-a i što sam imao priliku da pomognem da se zaustavi etničko čišćenje“, rekao je Klark.
„Pre dvadeset i tri godine, NATO je učinio pravu stvar. Uradili smo pravu stvar za narod Kosova, uradili smo pravu stvar za NATO, uradili smo pravu stvar za svet“, dodao je on.
Premijer Aljbin Kurti izjavio je da je vojna intervencija NATO-a bila „pravedna i neophodna“.
„Devedesetih godina Albanci (na Kosovu) završavali su deceniju terora i diskriminacije od strane državnog aparata Srbije“, rekao je Kurti.
U video obraćanju naciji, predsednica Vjosa Osmani je kazala da su se 24. marta 1999. godine „sudbine i životi sviju okrenuli ka nadi“.
Milica Stoanović i Perparim Isufi
Kosovo, Srbija
