Livada u Sandićima

Pre ponoći 11.7.1995. godine, kolona vojno sposobnih mušaraca iz Srebrenice formirana je kolonu na ulazu u Buljim, selo u blizini sela Jaglići i Šušnjari. Oko ponoći, kolona duga oko 10 kilometara, u kojoj je bilo 10.000 do 15.000 ljudi, krenula je prema Konjević-Polju, prolazeći kroz Novu Kasabu, sa krajnjim ciljem da stigne do Tuzle koja je bila pod kontrolom Armije BiH. Kolonu su činili većinom muškarci od 16 do 65 godina, sa manjim brojem žena, dece i staraca. Otprilike trećina muškaraca je bila naoružana.

Oko osam sati 12.7.1995. godine, ispod brda Buljim blizu Bara, kolona je upala u zasedu VRS. Otprilike 30 ljudi iz kolone je ubijeno, a najmanje 45 je ranjeno. U granatiranju kolone je ubijeno 15-20 bosanskih Muslimana. Snage bosanskih Srba granatirale su kolonu tokom čitave noći i postavljale zasede duž puta. Enver Husić je video da su neki od ljudi iz kolone izvršili samoubistvo. Tokom tog i narednog dana, kolona se razdvojila u nekoliko grupa. Oko 14:00 ili 15:00 sati 13.7.1995. godine, snage bosanskih Srba postavile su ultimatum bosanskim Muslimanima u šumi da se predaju ili da budu ubijeni. Veliki broj njih se predao, uključujući muža i sina Salihe Osmanović.

Satelitski snimak livade u Sandićima
Satelitski snimak livade u Sandićima

Između 1.000 i 2.000 muškaraca dovedeno je na livadu u Sandićima, veliku čistinu okruženu šumom u blizini puta Bratunac- Konjević Polje. Nekima je naređeno da podignu ruke na potiljak, spuste svoje stvari na gomilu i predaju novac.

Zatočenici nisu dobili hranu ni lekarsku negu. Neki pripadnici snaga bosanskih Srba vređali su ih i od njih tražili novac. Ženama, mladim devojkama i nekolicini dečaka mlađim od 15 godina, dozvoljeno je da napuste livadu u Sandićima i ukrcaju se na autobuse koji su išli na teritoriju pod kontrolom Armije BiH. U zatočenike je bio uperen mitraljez na crnom tenku postavljenom blizu livade. U blizini su bila i dva-tri oklopna transportera. Neki zatočenici su ubijeni.

 

Tokom popodneva, na livadu je došao Ratko Mladić i rekao zatočenim ljudima da „nikome neće biti naneseno nikakvo zlo“ i da će biti razmenjeni kao ratni zarobljenici, a njihove porodice bezbedno prebačene na teritoriju pod kontrolom Armije BiH.

Neki muškarci su odvedeni u obližnje skladište u Kravici, a drugi u Bratunac. U ranim večernjim satima 13.6.1995. godine, na livadi u Sandićima je bilo još 10 do 15 muškaraca. Svedoku KDZ-084, pripadniku snaga bosanskih Srba, naređeno je da ih ubije, što je on odbio. Institut za nestale osobe BiH (INO) je ekshumirao posmrtne ostatke iz grobnice kod livade u Sandićima 2004. godine. Na osnovu analize DNK, identifikovano je 17 osoba koje su se vodile kao nestale posle pada Srebrenice. Ne može se, međutim, sa sigurnošću utvrditi da li je reč o ljudima ubijenim 13.7.1995. godine.

Povezano