Svedokinja AŠ
Svedočila je pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u predmetu „Nikola Vida Lujić“, 25.3.2019. godine.
„
[…] uhvatio me samo za ruku, levu ruku, levu stranu […] i poveo me prema kupatilu. Ja nisam ni primetila da su vrata bila zaključana. Tu me silovao, prvo u usta. Posle nasloni se na mašinu, meni je naredio da se svučem, prije toga sam skinula džemper, posle i trenerku, tako me silovao kada smo bili okrenuti prsa u prsa. […] Tada sam imala osećaj da na koljenima hodam, nemam noge. Ali eto, izdržala sam, preživela. […] Kada je to sve završeno, ja sam se okrenula prema lavabou da se malo umijem, da malo dođem k sebi. Kada sam videla, ja sam bila sva modra i plava od šoka. Teško sam, pričala […] Onda je pokušao da me siluje pozadi, u debelo crijevo. Tada sam zapištala i rekla, jer sam bila skoro operisana […] nemoj me, molim te, nemoj me […]
[…]Odatle me odvodi ponovo u dnevni boravak. Dok me je on silovao, ova su dvojica pretresli kuću, pregledali. […] i primetila sam na njemu […] nisu pričali, sam su mimikom pričali. Primetila, nisam primetila na Nikici da mu je šta rekao ali sam primetila na onom drugom vojniku […] klimnuo je glavom kao da neće. […] Odvodi me na sprat, uvodi me u jednu sobu od moje ćerke i pokazuje rukom na kutije od nakita “gde je ovo odavde?”. Rekoh “nema, odnela deca sa sobom”. Onda me odvodi u spavaću sobu, svukao je hlače I legao na ležaj. Meni je naredio da se skinem, pištolj je držao u ruci i meni je naredio da se skinem i legnem na njega. Ja sam morala. Tu me je silovao isto u spavaćoj sobi. […] on je od mene mlađi, on ima majku mlađu od mene […] Posle me pitao, jesam zaražena […] dok me je silovao, rekao mi je ’Ja sam Vam i ćerku’, da izvinite, ’je…’ […] ’i Vas i majku ću Vam’. Samo sam šutjela na to ništa nisam rekla. Nisam imala ni snage, ni ništa […]“
