Poljoprivredno dobro „Ekonomija“ u Karakaju, oko tri kilometra severno od Zvornika, funkcionisalo je kao zatočenički objekat od aprila ili maja 1992. godine. Za obezbeđivanje objekta bili su zaduženi pripadnici rezervnog sastava milicije, međutim u „Ekonomiju“ su redovno i neometano ulazili pripadnici srpskih paravojnih snaga, grupe „Pivarski“, „Niški“,„Žute ose“ i drugi.

U „Ekonomiji“ je bilo zatočeno oko 20 muškaraca, bosanskih Muslimana iz sela Divič i Đulići, dovedenih nakon što ih je vojska ispitala u fabrikama „Alhos“ i „Standard“ u Karakaju. Držani su u prostoriji koja je ranije korišćena za smeštaj i klanje stoke. Nije bilo kreveta, te su zatočenici bili prinuđeni da spavaju na betonskom podu. Postojao je samo jedan mali prozor, tako da je u prostoriji bilo zagušljivo i mračno. Nisu dobijali dovoljno hrane, niti bilo kakvu medicinsku pomoć.

Zatočenici su svakodnevno tučeni i zlostavljani. Prećeno im je ubistvom ukoliko ne daju izjave o tome gde se nalazi oružje. Jusuf Avdispahić je pretučen nakon što mu je rečeno da se njegova izjava ne podudara sa izjavom jednog drugog zatočenika. Zatim je primoran da stane uza zid i podigne tri prsta u srpski pozdrav, a sat ili dva kasnije je ponovo pretučen drvenim štapom, debelim električnim kablom i gumenim crevom.

Dana 12. ili 13.5.1992. godine, Bego Bukvić i Sead Omerović su izvedeni i pretučeni, a potom upucani vatrenim oružjem. Avdispahić je primoran da njihove posmrtne ostatke stavi u kesu za leševe. Nedžad Hadžiefendić je prebijen vodovodnom cevi, a potom je primoran da se tuče sa drugim zatočenicima. Svedok Četiri je pretučen zato što nije mogao pravilno da izgovori slova „č“ i „ć“.

Otprilike istog dana, pretučeni su Svedok T, Enver i Nesib Dautović, koji je nekoliko sati kasnije preminuo usled zadobijenih povreda. Abdulah Bubica Buljubašić je surovo pretučen više puta. Bio je prekriven modricama i u polusvesnom stanju. Tri ili četiri dana po dolasku, Buljubašić je nabijen na kolac, nakon čega je i umro. Istog dana, dvojica zatočenika su primorana da jedan drugome grizu penise.

Zatočenici su odvođeni na prisilni rad na liniji fronta.

„Ekonomija“ prestaje da se koristi kao zatočenički objekat otprilike krajem maja 1992. godine, kada su stražari dobili naređenja da sve zatočenike premeste u Tehničku školu u Karakaju i druge zatočeničke objekte.