Adem Hadžić
Adem Hadžić, bosanski Musliman iz Mjehovine, uhapšen je i odveden u OŠ „Miladin Radojević“ u Kalinoviku krajem juna 1992. godine, a potom je prebačen u
Menu
Buk Bijela
Ulaz u „Partizan”
Izjava data Fondu za humanitarno pravo 15.3.1993. godine u izbjegličkom kampu Kirklareli u Turskoj
Bosanski Musliman iz Trošnja, 1992. godine je imao 11 godina.
U julu 1992. godine, krio se sa porodicom i komšijama u šumi nedaleko od sela. Uskoro ih je srpska vojska opkolila i napala. Pekazov otac Mujo, rođak Armin i petorica drugih muškaraca su ubijeni, a on je sa majkom odveden u Buk Bijelu. Tamo je video da su dve žene odveli iza jedne od baraka, gde su ih silovali. Prebačeni su u Srednjoškolski centar u Foči, a nakon dva nedelje, u sportsku dvoranu „Partizan”. Pekaz je video da srpski vojnici, među kojima je prepoznao Janka Janjića Tutu i Dragoljuba Kunarca Žagu, odvode žene iz „Partizana“. Jedna od onih koje su se vratile, bila je sva u modricama.
Izjava data Fondu za humanitarno pravo 16.3.1993. godine u izbegličkom kampu Kirklareli u Turskoj
Bosanska Muslimanka iz Mješaja.
Dana 3.7.1992. godine, krila se u šumi sa grupom meštana kada ih je opkolila i napala grupa naoružanih ljudi u maskirnim uniformama, sa belim trakama oko ruku. Nekoliko meštana je ubijeno, a ostali su odvedeni u naselje Buk Bijela. Tog dana je poslednji put videla svoje sinove koji su odvedeni u nepoznatom pravcu. Po dolasku u radničke barake u Buk Bijeloj, izvedene su četiri žene. Nakon nekoliko sati su vraćene i po njihovom izgledu videlo se da su silovane. Jedna od njih nije mogla hodati od bolova, a na odeći je imala velike mrlje od krvi. Istog dana, žene su prebačene u Srednjoškolski centar Foča. Nekoliko žena je svakodnevno izvođeno radi silovanja. Vraćale su se uplakane i često su govorile da su ih istovremeno silovala dvojica muškaraca i da su ih prisiljavali na grupni odnos. Dana 10.7. 1992. godine prebačene su u sportsku dvoranu „Partizan”. Nastavilo se svakodnevno izvođenje žena, uglavnom mlađih. Neke od odvedenih nisu vraćene. Jedna od devojaka koje su vraćene, rekla je da su silovane na Brodu, kod Gice Vasiljevića. Svedokinja je 5.8.1992. godine prisustvovala silovanju jedne od žena. Silovao ju je policajac koji je došao u „Partizan“. Svi su čuli njene jauke. Neposredno pre organizovanog izlaska iz Foče, 12.8.1992. godine, videla je da grupa muškaraca odvodi Svedokinju 95 i još jednu ženu. Po povratku, ispričale su da su ih najpre odveli na gradski stadion, a onda u vojni štab u Buk Bijelu i da su na oba mesta grupno silovane.
Svedokinja F1 je izašla iz Foče 13.8.1992. godine u konvoju koji je organizovala srpska civilna vlast.
Izjava data Fondu za humanitarno pravo 31.10.1992. godine u Novom Pazaru
Bosanska Muslimanka iz naselja Šukovci u Foči.
U julu 1992. godine, u njenu kuću su, tražeći oružje, upali srpski vojnici: Janko Janjić Tuta, Pipović iz Čelebića i izvesni Vesko. Vesko i Tuta su tada silovali sedamnaestogodišnju devojku koja je imala bebu, a koju su bili doveli sa sobom. Sutradan su svedokinju sa njom i još jednom ženom odveli u kuću u Trnovačama, gde su sve silovane. Čitavu noć su ih primoravali da piju alkohol, a ujutro su ih vratili kućama. Svedokinja je prijavila silovanje prijatelju Voji Staroviću u SUP-u Foča. Po njegovom savetu, sutradan se preselila kod rođake u grad. Tada je videla kako na mostu tuku i ubijaju Muslimane. Leševi su plutali Drinom, dok ih u plastičnim vrećama ne bi ubacili u iskopanu rupu na obali. U međuvremenu, trojica vojnika koji su je ranije odveli, opljačkali su joj kuću u Šukovcima, i odveli žene koje su tamo ostale. Kada je Janko Janjić saznao gde se svedokinja nalazi, došao je po nju u stan njene rođake. Posle toga, ona se vratila u Šukovce, gde se smestila kod komšinica. Tih dana, vojnici sui iz Šukovaca odveli još tri devojke koje poznavala. Šest srpskih vojnika silovali su ih jednu po jednu u napuštenom stanu u Gornjem Polju.
Foču je napustila u organizovanom konvoju kojim je stigla u Novi Pazar.
Izjava data Fondu za humanitarno pravo 14.3.1993. godine u izbegličkom kampu Kirklareli u Turskoj
Bosanska Muslimanka iz Foče.
Njena porodica je 6.4.1992. godine prešla u komšijsku kuću zbog učestale pucnjave oko njene kuće koja se nalazila u blizini džamije. Desetak dana kasnije, u kuću je došao naoružani civil Goran Mitrašinović iz Foče u pratnji srpskog vojnika i autobusom odeo sve prisutne muškarce. Od tada im se gubi svaki trag. Njena kuća je spaljena, a ona je ostala sa nepokretnim sinom do dana kada je u kuću upao mlađi čovek koji ju je silovao i naneo joj teške telesne povrede. Komšinica srpske nacionalnosti Milica Molović pozvala je hitnu pomoć koja je svedokinju i njenog sina smestila u bolnicu u kojoj su proveli naredna tri meseca. Početkom avgusta je prisiljenna da napusti bolnicu jer joj lekaraka Božidarka Mandić saopštila da više ne smeju da drže Muslimane. Otišla je sportsku dvoranu „Partizan”, gde ju je primio stražar, Boško, zbog poznanstva sa njenim mužem.
U „Partizanu“ je svedočila danonoćnom odvođenju žena. Vraćale su se iscrpljene i neke su joj rekle da su bile silovane. Videla je kako nepoznati mladić, koji je prvo tražio da ona pođe s njim, iz „Partizana“ odvodi dvanaestogodišnju devojčicu.
Napustila je Foču 14.8.1992. godine, kada je srpska vlast organizovala izlazak poslednjih Muslimana u konvoju. Njen sin je preminuo 5.9.1992. godine, u Novom Pazaru.
Soliter „Lepa Brena“
Za porobljavanje i silovanje kao zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Foči, u predmetu „Kunarac i drugi”, MKTJ je osudio: Dragoljuba Kunarca, komandanta izviđačke jedinice VRS, na 28 godina zatvora; Radomira Kovača, zamenika komandanta Vojne policije VRS, na 20 godina zatvora; Zorana Vukovića, zamenika komandanta Vojne policije VRS, na 12 godina zatvora; i u predmetu „Zelenović” Dragana Zelenovića, vojnika VRS, na 15 godina zatvora.
Za zločine u Foči, MKTJ je optužio još i Dragana Gagovića, načelnika policije u Foči, koji je u julu 1999. godine preminuo od posledica ranjavanja pri pokušaju hapšenja u januaru iste godine i Janka Janjića Tutu, zamenika komandira vojne policije i vođu paravojske, koji je poginuo 2000. godine, kada je tokom pokušaja hapšenja aktivirao ručnu bombu.
Za zločin protiv čovečnosti koji obuhvata prisilno zatvaranje, mučenje i silovanje, Sud BiH je osudio: Neđu Samardžića, pripadnika VRS, na 24 godine zatvora; Gojka Jankovića, zamenika komandira Vojne policije i vođu paravojske, na 34 godine zatvora i Radovana Stankovića, pripadnika VRS, na 20 godina zatvora; Jaska Gazdića, pripadnika VRS, na 17 godina zatvora; Milana Todovića, pripadnika VRS, na 10 godina zatvora.
Za silovanje kao zločin protiv čovečnosti, Sud BiH je osudio pripadnike VRS Milomira Davidovića, na sedam i Sašu Ćurčića, na pet godina zatvora.
Adem Hadžić, bosanski Musliman iz Mjehovine, uhapšen je i odveden u OŠ „Miladin Radojević“ u Kalinoviku krajem juna 1992. godine, a potom je prebačen u
Po izbijanju sukoba, velika većina zatočenih bili su bosanski Muslimani, među kojima lekari i zdravstveni radnici, novinari, bivši radnici KP doma, rukovodioci, policajci i drugi
Ćerka svedokinje 185 Bosanska Muslimanka iz okoline Gacka, u vreme događaja imala je 16 godina. Zarobljena je sa majkom, krajem juna 1992. godine, u selu
This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the RECOM Reconciliation Network and do not necessarily reflect the views of the European Union.
© Glas Žrtava