Hrvati iz Lovasa.
Katarina Pavićević, penzionirka i Tomo Sabljak, radnik u preduzeću „Vupik“ su ubijeni tokom napada na Lovas 10.10.1991. godine. Njihovi posmrtni ostaci su ekshumirani sa mesnog grobnja u Lovasu između 2. i 9.6.1997. godine i identifikovani na Medicinskom fakultetu u Zagrebu u julu 1997. godine. Oboje su sahranjeni 21.3.1998. godine na groblju u Lovasu.
Luka Balić, radnik u preduzeću Borovo i Marko Filić su bili zatočeni u zgradi Zaduge do 18.10.1991. godine, kada su u grupi od 50, prethodne noći, zatočenih civila odvedeni na minsko polje. Luka Balić je tom prilikom poginuo, dok je Marko Filić ranjen. Posmrtni ostaci Luke Balića su ekshumirani sa mesnog grobnja u Lovasu između 2. i 9.6.1997. godine i identifikovani na Medicinskom fakultetu u Zagrebu 2.7.1997. godine. Sahranjen je na groblju u Lovasu 21.3.1998. godine.
Berislav Filić
Svedočio je pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u predmetu „Ljuban Devetak i dr.“, 26.02.2009. godine.
Hrvat iz Lovasa, civil. Tokom napada na selo Lovas 10.10.1991. godine, krio se u podrumu porodične kuće sa roditeljima, stricem Jocom i komšijom Mijom Buđancem. Izašao je napolje kada je čuo da ih srpski vojnici zovu da izađu. Morao je da stavi belu traku na kapiju da se zna da su vojnici bili tu. Kada se vratio da zatvori kapiju, Milorad Vorkapić i još jedan vojnik su mu rekli da krene sa njima:
„
[…] tu je kraj ceste na stazi ležala Pavićević Kata, ubijena je bila i malo dalje od toga je bilo jedno šatorsko krilo i sad ne znam neko od njih mi je rekao da uzmem to šatorsko krilo i sad ne znam neko od njih mi je rekao da uzmem to šatorsko krilo i da je pokrijem i ja sam je pokrio i onda mi smo krenuli dalje prema Zadruzi, prema mehaničkoj radioni. […]”
Vojnici su ga naterali da rukama preboji natpis „Bože čuvaj Hrvatsku“ na zgradi seoske škole. U Zadruzi je bio zatočen sa još 25 ili 30 meštana, u dve kancelarije i radionici. Svedoči da su ga 11.10.1991. godine sa još tri ili četiri zatočenika odveli da skuplja tela ubijenih meštana.
„[…] već kod Zadruge bio Sabljak, radio je u „Vupiku“ u Tovarniku, je l Antun, on je negde kod mlina ubijen, tako su rekli da su ga u autu tamo, i on je ležao već na prikolici i onda smo krenuli kupiti te mrtve koji su po selu bili, ovaj po kućama, neko je bio i na ulici, ubijeni i normlano imali smo pratnju, uvek su barem dvojica išli s nama. Počeli smo kupiti i taj dan smo jedno 10-12 osoba skupili, ponovo su nas vratili tamo gde smo bili tamo u tim kancelarijama. […] Sutradan su ponovo došli po nas pa smo išli isto jednu turu mrtvih pokupiti i tu sam bio do 16. […]”
Zatočenici su pretresani i premlaćivani:
„[…] taj koji nas je pretresao taj je došao i još njih par unutra, ja sam sedio u prvom redu, mene je prošao i okrenuo se i udario me rukom. Sad da li je imao bokser ili šta dok mi je , puklo mi je na licu i počela mi krv na usta ići i kako sam pao sa klupe dole tamo me uhvatio, ovaj, pozadi i uvukao me stepenicama u tu kuhinju i u kuhinji već kad sam ja došao ima vrata su tukli Lulu Balića i Marka Filića. […] nakon nekog vremena su mene izbacili van […] tamo me je jedan odveo isto u uniformi, tamo isto da li imam oružije, da li imam novca, da li bilo, ono, čisto, ne znam šta je htio, ali ja ono u kakvom sam bio stanju i šta sam mogao reći kad jednostavno počeo sam oticati od toga što sam bio udaren i onda su me izveli van, stavili su me u auto i odveli su me do groblja. […]
”
Sutradan se opet prijavio u Zadrugu i tada je saznao da je grupa meštana odvedena na minsko polje. Odlazio je na prisilni rad sve do 25.12.1991. godine, kada je ponovo nakratko zatvoren u pordum zgrade Mesne zajednice. Pušten je 26.12.1991. godine i autobusom prevezen u Šid.
