Pilica

Dana 14.7.1995. godine zatočenici iz Bratunca su autobusima odvedeni u Pilicu, selo severno od Zvornika. Grupa od otprilike 500 zatočenika odvedena je u Dom kulture u Pilici, gde su svi ubijeni, dok je jedna veća grupa odvedena u školu „Nikola Tesla“ u Kuli i streljana na obližnjoj Vojnoj ekonomiji Branjevo.

Poslepodne 14.7.1995. godine, pripadnici 1. bataljona Zvorničke brigade VRS stigli su u školu „Nikola Tesla“ u Kuli, kilometar južno od Pilice. Grupe zatočenika, bosanskih Muslimana, dovedene su u autobusima i kamionima.  Oni su smešteni u fiskukturnu salu i učionice, a neki su ostali u autobusima koji su bili parkirani ispred škole.

Fiskulturna sala je bila prenatrpana. Hrane i vode bilo je malo i nikome nije ukazivana medicinska pomoć. Nekoliko muškaraca umrlo je od vrućine i dehidratacije. Zatočenici su tučeni kada bi išli u WC, tako da su bili primorani da nuždu vrše u fiskulturnoj sali. Tokom čitave noći čuli su se krici, jauci i rafalna paljba iz vatrenog oružja. Ahmo Hasić je video da su neki muškarci izvedeni napolje. Nisu se vratili. Jedan zatočenik ranjen je u nogu dok je pokušavao da pobegne.

Škola „Nikola Tesla“

Sledećeg dana, bilo je najmanje 10 mrtvih u okolini škole.

presretnutom razgovoru razgovoru od 16.7.1995. godine, dežurni oficir Zvorničke brigade kaže oficiru Drinskog korpusa da Vujadin Popović, načelnik za bezbednost u štabu Drinskog korpusa VRS, traži da se u Pilicu dostavi „500 litara goriva“. U 11:11 sati, vođen je razgovor između Ljubiše Beare, načelnika za bezbednost Glavnog štaba VRS, Milorada Trbića, pomoćnika načelnika Zvorničke brigade, i dežurnog oficira Drinskog korpusa, u kom je bilo reči o provođenju „trijaže” nekih zatočenika.

Zatočenici su odvođeni iz škole u grupama od otprilike osam ljudi, ruku vezanih na leđima. Neki su imali i poveze preko očiju. Ukrcani su u autobuse i prevezeni na Vojnu ekonomiju Branjevo.

Vojna ekonomija Branjevo, satelitski snimak od 17.7.1995. godine
Vojna ekonomija Branjevo, satelitski snimak od 17.7.1995. godine

Tamo im je, na livadi na kojoj su čekali vojnici i  koja je već bila prekrivena mrtvim telima, rečeno da se leđima okrenu vojnicima. Brano Gojković, vođa jedinice 10. diverzantskog voda,  izdao je naređenje za otvaranje vatre, a zatočenici su, nakon što bi bili pogođeni, padali na zemlju. Dozivali su preživele da se jave, govoreći im da će dobiti medicinsku pomoć. Nakon što bi se neko javio, pucali bi u njega. Svedok Q je čuo jednog muškarca kako moli da ga ubiju.


 

Dom kulture u Pilici, pored puta Zvornik–Bijeljina, korišćen je kao zatočenički objekat u zoni odgovornosti Drinskog korpusa.

Nekoliko dana pre 16.7.1995. godine, vojnici VRS doveli su oko 500 zatočenika u Dom kulture u Pilici. Negde oko 15:00 ili 16:00 sati 16.7, izvesni „potpukovnik” se vratio na Vojnu ekonomiju Branjevo i naredio vojnicima VRS koji su tamo bili raspoređeni da odu u Dom kulture u Pilici da bi pogubili bosanske Muslimane koji su tamo bili zatočeni. Tog popodneva su se iz pravca Doma kulture čuli paljba i eksplozije. Više pripadnika VRS potvrdilo je da nakon toga preko puta Doma kulture videlo mrtva tela.

U Domu kulture u centru sela Pilica zatvoreno je i pogubljeno najmanje 500 zarobljenika. Niko nije preživio masakr. Tela su istog dana utovarena na kamione i odvezena do Vojne ekonomije Branjevo. Tokom forenzičkih uviđaja koji su obavljeni u Domu kulture u Pilici u septembru 1996. godine i oktobru 1998. godine, pronađene su ljudska krv, kosti i tkivo  zalepljene po zidovima i podu, kao i znatna šteta izazvana oružjem i bombama.

Ostaci krvi i tikva na zidu Doma kulture
Ostaci krvi i tikva na zidu Doma kulture

Tragovi hitaca iz vatrenog oružja pronađeni su na zidu iza bine, što ukazuje na to da su zatočenici izvedeni na binu pre pogubljenja i da su na njih pucali vojnici koji su se nalazili na balkonu sa pogledom na binu.

Tokom 1996. godine, ekshumirani su posmrtni ostaci iz primarne masovne grobnice na Vojnoj ekonomiji Branjevo. Sva osim jednog tela bila su odevena u civilnu odeću. Pet sekundarnih grobnica lociranih duž Čančarskog puta povezano je sa grobnicom na Vojnoj ekonomiji Branjevo. Među posmrtnim ostacima koji su ekshumirani iz primarne grobnice na Vojnoj ekonomiji Branjevo i sekundarnih grobnica koje su s njom povezane, analizom DNK identifikovano je 1.735 osoba koje su prijavljene kao nestale posle pada Srebrenice.

Lokalitet masovne grobnice na Vojnoj ekonomiji Branjevo

Povezano

Nezuk

Grupa od između 500 i 1.000 bosanskih Muslimana iz kolone koja je krenula iz Srebrenice, okupila se u 18.7.1995. godine u mestu Bajkovica, blizu Nezuka.

»

Kozluk

Škola u Roćeviću nalazi se blizu obale Drine u opštini Zvornik. Bila je pod kontrolom 2. bataljona Zvorničke brigade VRS, koji ju je koristio kao

»

Zvornik

Tokom noći 13. na 14.7.1995. godine, zatočenici koji su držani na raznim lokacijama u i oko Bratunca ukrcani su u autobuse, koje su pratili i pripadnici Vojne

»

Srebrenica

U periodu od 11.7. do oU periodu od 11.7. do otprilike 16.7.1995. godine oko 8.000 muškaraca je streljano na različitim mestima u Srebrenici, Bratuncu i

»