„Trnopolje“

Logor „Trnopolje“, formiran odlukom Kriznog štaba Prijedor, počeo je da funkcioniše oko 24.5.1992. godine, neposredno posle napada srpskih snaga na Hambarine i Kozarac.  Veliki broj stanovnika sa tog područja koji su bili raseljeni iz svojih domova je doveden u „Trnopolje“ krajem maja.

Komandant logora je bio Slobodan Kuruzović, bivši komandant Teritorijalne odbrane i član Kriznog štaba Prijedor. Stražari su bili u vojnim uniformama, ređe u policijskim, i bili su iz Prijedora.

Logor se nalazio u selu Trnopolje, jugoistočno od Prijedora. Obuhvatao je zgradu bivše osnovne škole i okolne objekte – fiskulturnu salu, prodavnicu i bivši dom kulture sa bioskopskom salom, poznat kao „Dom“.

U početku su u logor dovođene pretežno žene, deca i stariji. Kasnije su tamo prebacivani i muškarci iz „Keraterma“ i „Omarske“. Zatočenici su bili bosanski Muslimani i bosanski Hrvati.

Vlasti su tvrdile da je „Trnopolje“  bio „otvoreni prihvatni centar“, gde su izbeglice mogle slobodno da se kreću. „Trnopolje“ je, međutim, bilo zatočenički objekat tokom celog svog postojanja. Uprkos tome što je logor samo delimično bio okružen ogradom, zatočenicima nije bilo dozvoljeno da ga napuste, osim pod određenim uslovima. Sa svih strana su se nalazili stražari i mitraljeska gnezda.

U logoru su vladali loši higijenski uslovi. Nije bilo dovoljno hrane ni odgovarajuće medicinske nege. Zatočenicima su lekarsku pomoć pružali drugi zatočenici, među kojima i Idriz Merdžanić.

Među muškarcima premlaćivanim u logoru bio je Mustafa Mujkanović.  Šest zatočenika iz porodice Forić ubili su vojnici iz jedne rezervne jedinice, koji su došli u logor.

Početkom avgusta, logor su posetili novinari i strane delegacije. Logorska uprava sklonila je ogradu od bodljikave žice, a ponekad bi bio postavljen i natpis na kojem je pisalo „prihvatni centar“. Delegacija MKCK je posetila logor 24.8.1992. godine i popisala zatočenike. Posle ove posete uslovi su se popravili. Smanjio se broj premlaćivanja i silovanja, a snabdevanje hranom je poboljšano.

Konvojima su žene i deca periodično napuštali logor. Dana 21.8.1992. godine, organizovan je konvoj autobusa, na koje su ukrcani većinom muškarci. Kod Korićanskih stijena, na planini Vlašić, iz autobusa je izdvojeno oko 200 muškaraca koji su potom streljani.

Logor je zvanično zatvoren krajem septembra 1992. godine, ali su neki zatočenici ostali u „Trnopolju“ sve do decembra 1992. godine.

Povezano

Svedokinja V

Adem Hopovac, Rabija Redžić i Fehim Karupović, Asim Redžić Bosanski Muslimani iz Čarakova. Ubijeni 23.7.1992. godine u Čarakovu. Njihovi posmrtni ostaci nisu pronađeni do kraja

»

Ivo Atlija

Ilija Atlija Bosanski Hrvat iz Briševa, otac Ilije Atlije. Dana 25.7.1992. godine ubijen je vatrenim oružjem u blizini svoje kuće. Sin ga je pokopao na

»