Srbi iz zaseoka Popovići u selu Mokro Polje.
Stana Popović je bila domaćica i živela je sa mužem Obradom i sinovima Jovanom i Mirkom, koji je imao mentalne poteškoće. Dana 7.8.1995. godine, Stanu i Mirka Popovića su ubili vojnici HV iz vatrenog oružja u njihovoj porodičnoj kući. Obrad Popović je uspeo da pobegne kroz prozor, dok se Jovan sakrio na spratu. U noći između 7. i 8.8.1995. godine, Obrad i Jovan su uz pomoć Mirka Mužale sahranili Stanu i Mirka Popovića u kukuruzištu pored kuće i označili grob krstom, a oko groba postavili ogradu.
Jovan Popović
Izjava data Tužilaštvu MKTJ 25.1.1999. godine
Srbin iz zeseoka Popovići u selu Mokro Polje, pčelar. Dana 6.8.1995. godine je, pred naletom hrvatske vojske, pobegao sa porodicom u obližnja brda. Ubrzo je granata pogodila odžak njihove kuće.
Dana 7.8.1995. godine, hrvatski vojnici su ponovo došli u njegovu kuću.
***
„[…] i ja sam otišao gore u svoju spavaću sobu i zaspao obučen […] Probudila me je pucnjava i ja sam prvobitno pomislio da pucnjava dolazi iz pčelinjaka, a zatim sam čuo vrisak. […] Sledeće što sam čuo bile su reči: ‘Ubio sam još jednog… moramo ih spaliti pre nego što dođu posmatrači’. […] Kada su vojnici otišli, sišao sam niz stepenice do prizemlja […] video sam da moja majka leži licem nadole sa rukama ispred sebe preko praga kuhinjskih vrata. […]Okrenuo sam je. Čuo sam kako i krklja, pa sam zgrabio manji jastuk i postavio joj ga ispod glave […] moja majka nije mogla da govori, jedino je mogla da pokreće glavu i ruke. Pitao sam je da li joj je prerezano grlo, a ona je pomerila glavu levo-desno, pokazujući da nije. Pitao sam da li je pogođena iz puške, a ona je klimnula glavom, pokazujući da jeste. […] Umrla je nakon minut, dva. […] Kada sam otišao da operem ruke u kofi vode, video sam da moj brat sedi uspravno iza otvorenih kuhinjskih vrata. […] Prvo sam bratu video noge, a kada sam mu prišao, video sam da ima dve rane od metka na levoj strani čela, što je napravilo otvorenu ranu. […] Tada sam ostavio majku i brata i otišao u brda. Kada se oko 10:00 časova naveče pojavio moj otac, video sam da ima ranu kod desnog uha posekotine po glavi. […] Između 10:00 časova naveče 7. avgusta 1995. i 04:00 časa ujutro 8. avgusta 1995. moj otac i ja smo sahranili majku i brata uz pomoć Mirka Mužala […] Sahranili smo ih u kukuruzištu i označili smo grobove jednim krstom i oko grobova smo postavili ogradu. […]”
***
Ubistva nije prijavio policiji. Ostao je u Popovićima.
