Svedočila je na zatvorenoj sednici u predmetu Perović Nenad pred sudom BiH 7. 9. 2018. godine.

Bosanska Muslimanka iz Kozarde. Svedoči da je njeno selo napadnuto 2. 8. 1992. godine. Sa ostalim ženama i decom je odvojena od muškaraca i zatvorena u kuću Bege Grabovice u selu Dobrašina.

***

„[…] dodaje da je vrlo brzo došla i “S-2” i ponovila poziv svjedoku “S-1” da izađe. […] po izlasku u hodnik vidjela dva vojnika i “S-2”, te da je odmah krenula iza oštećene “S-2” koja je u ruci nosila bateriju i osvjetljavala put uz stepenice a da je iza njih išao jedan vojnik, koga ona u tom momentu nije vidjela i nije znala ko je, da bi je, nakon što su se popeli na sprat kuće, taj vojnik ugurao u sobu i zatvorio vrata.

***

Ja sam odmah počela da pomagam, jer mi je bilo jasno šta je. Počela da pomagam, da se branim. Kako se on meni počeo da skidam odjeću, ja ni… ove dimije su mi bile svezane na čvor čvrsto, on je ono počeo tegliti, „U kaže što si se uvezala, kako si ovo uspjela“. To čupa, ja ne mogu, možda sam ja mogla to odriješiti da sam ja stjela, ali ja nisam stjela, a on ne može da prekine. I tako smo se gurali, ja sam počela odmah pomagati, da čuju ovi dolje, šta se dešava, ja nisam to, nek se, nek se zna. I kako smo se gurali, on je mene na na nešto, nešto je bilo u hodniku, da li je bilo onaj, oramarić od obuće, šta li je il’ je peć, ne znam, na nešto me ovako naslono, navalio na mene, puška mu je bila za vratima i puška je pala. Kako mu puška pade, on kaže, mogadasmo poginuti, puna je. I onda ono malo se stiša. I ja ga onda počnem moliti, on kaže: „Ja moram, ja moram, sebe zadovoljiti, ja moram započeti pos’o završiti. Spasio sam ti …, neće ti ništa biti, nećeš neću ostati trudna.“ On je to tako, ja sam samo pomagala i molila ga da me ne dira. I na kraju kažem, ako je stalo, da … ostane živ, sebe pomagati, „Mene ubij’, … ostavi, al’ me ubi“. On to nije odustaj’o, još je uvijek me tako natjerao, „Smiri se, moraš, ja moram završiti svoj pos’o započeti“, da ga milujem po stidnim mjestima, da on mene, tako da mi je zavlačio ruke, u da… mislim, sve što je mog’o, radio se, da završi svoj pos’o, da se zadovolji.“

***

Nakon što su civili iz sela Dobrašina prebačeni u Rogaticu, a potom i u Sarajevo.