Škola u Roćeviću nalazi se blizu obale Drine u opštini Zvornik. Bila je pod kontrolom 2. bataljona Zvorničke brigade VRS, koji ju je koristio kao zatočenički objekat za bosanske Muslimane iz Srebrenice. Dana 14.7.1995. godine, u školu su autobusima dovedeni zatočenici sa raznih područja i iz zatočeničkih objekata u opštini Bratunac. Oni su držani u fiskulturnoj sali škole, pod nadzorom pripadnika 2. bataljona, i Vojne policije.

Zatočenici su bili iscrpljeni i nisu dobijali dovoljno vode i hrane. Tučeni su, a najmanje 10 ih je ubijeno.

Tokom noći 15. na 16.7, Srećko Aćimović, komandant 2. bataljona Zvorničke brigade, telefonom je primio šifrovani telegram iz Komande, sa naređenjem da se jedan vod vojnika uputi u školu u Roćeviću, kako bi pogubili zatočene muškarce.

Svedok Svedok KDZ-496, tada petnaestogodišnjak, sreo je pripadnika 2. bataljona nedaleko od svoje kuće. Rekao je Svedoku da krene s njim u školu u Roćeviću.

U prepodnevnim časovima sledećeg dana, grupe zatočenika su u više navrata  kamionima odvožene do šljunkare u Kozluku. Tamo su iskrcavani u blizini iskopane jame i ubijani iz automatskog oružja. Do kraja dana, ubijeni su svi zatočenici dovezeni iz škole u Roćeviću, ukupno oko 818 muškaraca.  Neki od ranjenih pali su u Drinu i držali su se za rastinje dok je na njih pucano. Ranjenike koji su pokušavali da pobegnu hvatali su i tukli. Među zatočenicima je bio i jedan dečak od 12–14 godina, koji je molio da ga ne ubiju. Isprva nijedan od vojnika nije hteo da puca, ali ga je na kraju jedan ipak ubio.

Za ta dva dana, ubijeno je najmanje 815 zatočenika.

Tela zatočenika su pokopana na tom mestu. Tokom septembra 1995. godine, u sklopu operacije ponovnog pokopavanja kako bi se prikrilo ubijanje vezano za Srebrenicu, ova tela su iskopana, prevezena i ponovno pokopana u neke od sekundarnih grobnica na lokalitetu „Čančarski put”.

Tokom juna 1999. godine, iz primarne grobnice grobnice ekshumirani su posmrtni ostaci 341 osobe. Pet sekundarnih grobnica uz Čančarski put dovedeno je u vezu sa primarnom grobnicom u Kozluku. U sekundarnim grobnicama su pronađene na hiljade razbijenih staklenih boca i etiketa iz obližnje fabrike „Vitinka“ u Kozluku, čime je, uz DNK analizu, analizu tla i pronalazak velikog broja poveza za oči i ruke zatočenika, potvrđen identitet žrtava. Sve žrtve pronađene u primarnim i sekundarnim grobnicama imale su na sebi civilnu odeću. Dve žrtve imale su između 8 i 12 godina, a 47 između 13 i 24 godina. Jedna žrtva je pronađena kako još uvek stišće deo grmlja.