Srbi iz Divosela, nećak i supruga Steve Jovića.
Tokom napada HV na selo 9.9.1993. godine, pobegli su u obližnju šumu sa još nekoliko meštana. Dana 11.9.1993. godine njih dvoje su otišli do izvora po vodu, posle čega su se čuli pucnji. Njihovi posmrtni ostaci pronađeni su 2000. godine u septičkoj jami u Obradović varoši u Gospiću, sa posmrtnim ostacima još nekoliko žrtava srpske nacionalnosti.
Stevo Jović
Svedočio je pred Županijskim sudom u Zagrebu u predmetu „Adremi i Norac“, 25.9.2007. godine.
Srbin iz Divosela, policajac u penziji od 1977. godine. Tokom napada na selo 9.9.1993. godine, sakrio se u obižnju šumu sa suprugom Anđom i komšijama Milkom Begović, Sejom Matić i njenim mužem Nikolom, Smiljom Jović, Jagodom Jerković i Jekom Potkonjak. Posle nekoliko sati Anđa Jović i Milan Jović su otišli po vodu. Više se nisu vratili:
„[…]Ja sam čuo hitac, a onda sam čuo i rafalnu paljbu, s tim što je rafalna paljba bila oko 07 sati naveče, a oni su otišli u 03 […] Nakon što sam ja čuo tu rafalnu paljbu, mi smo rekli da moramo bježati jer će nas pobiti […]Mi smo htjeli otići do Počitelja […] Tamo smo negde proveli noć i onda sam ja vidio da u Mičevićima gore tri ili četiri kuće i to uveče kad smo prolazili kraj njih. […] kad je naša grupa došla u Šašine, zapucao je mitraljez, ja ne znam jesu li nas čuli ili ne, ali ispaljene su one rakete za osvjetljivanje […] onda su pale granate, ja mislim da je bila od ručnog bacača, a mene je geler pogodio u lijevo bedro. […] Onda je opet zapucao mitraljez i to prilično dugo. Kad je prestao, mi smo se digli i krenuli, ja sam išao prvi, a ženama sam rekao da se drže za ruke da se ne izgub. Onda je opet zapucao mitraljez i ja sam dobio u koljeno. Pao sam, a ovi ostali su pobjegli, a ja sam ostao sam. Našao sam nekakvo drvo i vukao sam se s tim drvetom. Više nisam mogao, bio sam gladan, žedan, umoran, sam. Došao sam na jednu čistinu i tamo sam se naslonio na drvo, a to je bilo 14.09.1993. godine u jutro. To je već bilo blizu Počitelja. Tamo su naišli nekakvi seljaci, a ja sam od njih poznao jednog Dalmatinca koji se priženio u Čitluk i prvo što mi je on rekao ,,i mater su ti ubili”. Ja sam mu rekao ,,čovječe daj mi vode” […] dvojica su me odveli do kamiona i taj me kamion odvezao u ambulantu u Medak. […] 15.09.1993. g. sam operiran u Kninu i tada nas je obilazila komisija. […] Znam da su i moja žena Anđa i Milan Jović 11.9.1993. godine, onda kad su ubijeni zvjerski mučeni. […]moja žena nađena u septičkoj jami u Obradović varoši u Gospiću, tamo je nađen Milan Jović, Vojnović Stevo i još neki za koje ne znam kako su se zvali. Oni su nađeni 2000. godine kad je pukovnik Grujić iz HV-a obavljao ta iskapanja. […]”
Posle rata nastavio je da živi u Hrvatskoj.
