Selo Biljani nalazi se severozapadno od grada Ključa i obuhvata zaseoke Brkiće, Džaferagiće, Botonjiće i Jakubovce, u kojima su do 1992. godine živeli skoro isključivo bosanski Muslimani.

Oko 06:15 časova 10. 7. 1992. godine, pripadnici srpskih snaga su rekli svim muškarcima u Biljanima starosti od 18 do 60 godina da se okupe na poljani u blizini sela, dok su ženama i deci dozvolili da ostanu kod kuće. Na poljanu je došlo između 50 i 70 muškaraca, bosanskih Muslimana. Čekali su ih Marko Samardžija, kapetan u rezervnom sastavu, i Mlađo Tešić, sa još desetoricom vojnika. Muškarcima su naredili da se postroje, kako bi ih ispitali. Ostali su na poljani približno sat vremena, dok je u selu vršen pretres; zatim su ih u koloni peške odveli u osnovnu školu u Biljanima.

U dve učionice u osnovnoj školi u Biljanima zatvoreno je oko 150 muškaraca.

Pre nego što su ušli u učionice, muškarce su naterali da isprazne džepove i ostave svoja lična dokumenta. Nakon otprilike pola sata, prozvali su oko deset muškaraca. Jedan po jedan su izlazili iz učionice, posle čega se čuo rafal iz automatskog oružja. Pet do deset minuta kasnije, muškarce su počeli da prozivaju u grupama od po pet. Kada je prva grupa izašla, pucnjava i krici postali su još intenzivniji. Čuvari su zatočenicima rekli da napadaju Zelene beretke.

Grupe od pet su potom ukrcali na dva autobusa. Kada su autobusi napunjeni, preostali zatočenici su streljani. Dok je autobus odlazio, iz njega su izveli četvoricu ljudi i ubili ih. Oko sto metara dalje, izveli su Huseina Čajića, Fikreta Balagića, Aliju i Besima Avdića i Rufada Hodžića. Oni su odvedeni do jarka iza obližnje kuće, gde su već bila tela ljudi koji su ranije ubijeni.

Posmrtni ostaci ubijenih bosanskih Muslimana, od kojih je većina bila ustreljena u glavu, ekshumirana su iz masovnih grobnica „Lanište I“ i „Crvena zemlja“.