Svedočila je u predmetu „Dragan Jović i dr.” pred Višim sudom u Beogradu 17.10.2011. godine
Bosanska Muslimanka iz Bijeljine, domaćica. Svedoči da su pripadnici dobrovoljačke jedinice pri sprskim snagama ušli u njenu kuću, ubili njenog muža i silovali njenu ćerku Nizemu i snaju Hajretu.
„
***
I tako mi smo polegali u 10 i pospali smo i ja sam se na jednom čuh, […] kako kapija puče ja vidim moj suprug kod prozora stoji i kaže meni Fato evo kaže neki ljudi idu u kuću […] kako se vrata otvorila prvo su cijevi ukazale i dvojica kao naporedo hoće u kuću. […] i ja jedan kako ide, direktno ide u sobu đe i snaha, videla sam da su naoružani puno […] i odma se počeli derat, tražiti pare i tamo onaj polećali u tu snahinu sobu i moj je suprug reko viče on „ko vam je vamo“, molim vas kaže tamo mi je kaže beba i snaha molio bih vas samo da mi djecu ne dirate […]
[…] Ja samo onako hodam, kad ja čujem, […] ja ču žena plače, kad ja tam pogleda, ustado i na vrata kroz hodnik vidi se tamo pravo, kad on je nju ovako se nagio na nju i ona njega moli, čujem da viče nemoj molim te i plače. I ja kad sam to videla, ja sam videla da to nisu ljudi, da to karaktera nemaju, pa đe ćete reko na ženu, žena reko porođena reko prije četiri dana […]
***
Kada i ulazi moja snaha, ništa na njozi nema i tu nam ima komoda, tu stajale ženske te stvari, nešto je uzela, ona nije ni pogleda u nas i ona iziđe a nju čekali, bio je na vratima ko je čekao i ona izišla […]
***
Uzela je meni se čini uložak.
***
Ona je plakala i čula sam da viče „molim te, molim te“ da je ne dira, žena šta ćeš da vam pričam, žena od 4 dana porođena i to težak je porođaj imala.
***
[…] vidim da odoše, curu nisam, svoju šćer nisam ni vidila, ona je spavala s nama i oni su nju, kako su je u hodnik ufatili, on je nju odveo u snahinu sobu, a ovaj je snahu izveo u hodnik […]
***
[…] poznala sam šćerine haljine poderali sa nje majice i što je spavala, stoje u ćošku te sobe, to sam videla i znala sam, nisam je više n videla, tako su je i odveli.
***
Bosa, bose obadvije bile i gole obadvije bile jer sam videla haljine u ove poderane, u šćeri skinute, a snahu sam videla očima svojim […]
***
Nakon jedan sat nazvala je ova moja cura i javila mi se jetrva i rekla je „đe ste, nemojte se ništa za nas brinuti, mi smo na sigurnom, a je l’ sve u redu kod kuće“, ona nije znala da je otac ubijen. Kaže „je sve je kod nas u redu, mi smo na sigurnome, doći ćemo“ […]
***
“
Dana 27.10.1992. godine je napustila je BiH i sa Nuzemom otišla u Beč.
