Zatvor u Dretelju

Zatvor u Dretelju formirali su organi vlasti Herceg-Bosne/HVO-a tokom rata u Bosni i Herecegovini između Armije BiH i HVO-a. Funkcionisao je kao zatočenički centar od aprila 1993. do oktobra 1994. godine. Dana 22.7.1993. godine Mate Boban je imenovao Tomislava Šakotu, bivšeg pripadnika Vojne policije, za „koordinatora za štićenike i ratne zatočenike na teritoriji HR HB“ i on je bio na položaju upravnika Zatvora u Dretelju do 25.12.1993.

Zatočenici Zatvora u Dretelju bili su Vojnici Armije BiH, pripadnici HVO-a muslimanske nacionalnosti i vojno sposobni muškarci Muslimani. U talasima su dovođeni iz Stoca, Čapljine i Mostara ili premeštani iz Zatvora u Ljubuškom. U Dretelju su bili zatočeni i Muslimani mlađi od 16 godina, poput Svedoka CM, ali i stariji od 60 godina. Prema izveštaju zapovjednika 5. bojne Vojne policije HVO, upućenom Valentinu Ćoriću, načelniku Uprave Vojne policije, od 30.6.1993. do 5.8.1993. godine, u Zatvoru u Dretelju  je bilo zatočeno više od 2.500 Muslimana.

Na ulazu u zatvorski krug nalazila se upravna zgrada u kojoj je od marta 1993. bila komanda 3. satnije 3. bojne Vojne policije, a  levo od ulaza zgrada pretvorena u stacionar.  Za zatočenje su korišćena najmanje četiri hangara, dva tunela  i „samice“.

Zatvor je bio prenatrpan toliko da neki zatočenici nisu mogli leći na pod, a neki nisu mogli ni sedeti. U hangarima tunelima nije bilo vazduha. Higijenski uslovi su bili izuzetno loši i zatočenici nisu imali WC. Dobijali su veoma malo hrane i vode, zbog čega su gubili na težini i nisu imali pristup medicinskoj  nezi.

Hangari

Od jula do početka oktobra 1993. godine zatočenike su premlaćivali ne samo vojni policajci i „čuvari“, nego i osobe koje su u zatvor dolazile sa strane – stanovnici tog područja, vojnici HVO-a i HV-a – a ponekad, pod prinudom, čak i drugi zatočeni Muslimani.  Alija Festić, predsednik Islamske zajednice, bio je surovo premlaćen.

Emir Repak je preminuo usled udaraca drugog zatočenika koji je postupao po naređenju vojnih policajaca.  Alija Lizde je bio prisutan kada je Omer Kohnić na smrt premlaćen od strane pripadanika HVO-a, kao i prilikom pucnjave na hangar, kada je HVO ubio najmanje tri zatočenika, među kojima Hasana Duvnjaka.

Zatočenici su sve vreme funkcionisanja  Zatvora u Dretelju premeštani u druge zatvore. Oko 20.7.1993.  godine iz Dretelja je na „Heliodrom“ došlo 726, a 29. 9. 1993. 200 zatočenika. U septembru 1993. godine, više stotina zatočenika je prebačeno u Zatvor u Gabeli i na „Heliodrom“. Poslednji zatočenici koji su napustili Zator u Dretelju odvedeni su u Gabelu početkom oktobra 1993. godine, kada je zatvor prestao da funkcioniše.

Zatočenici oženjeni Hrvaticama oslobađani su od avgusta, a oni sa garantnim pismima za odlazak u treće zemlje  i tranzitnom vizom za Hrvatsku od septembra 1993. godine. Neke su slali na ostrva u Hrvatskoj, odakle su kasnije odlazili u inostranstvo.

Fotograf Nermin Malović je u avgustu 1993. godine napravio 252 fotografije zatočenika puštenih iz Zatvora u Gabeli i Zatvora u Dretelju.

Oslobođeni zatočnici, fotografija Nermina Malovića

Povezano

Omer Kohnić

Bosanski Musliman, diplomirani inženjer građevinarstva. Preminuo je u samici u Zatvoru u Dretelju, 2.8.1993. godine od povreda zadobijenih premlaćivanjem. Njegovo telo je odvezeno iz Dretelja

»