Šaćir Husić
Bosanski Musliman iz Bosanskog Petrovca. Dana 20.9.1992. godine, sedeo je u svojoj kući kada ga je vatrenim oružijem u ruku ranio njegov komšija Milan Dragišić.Posle nekoliko dana sa porodicom je napustio Bosanski Petrovac. Prešli sui u Travnik, koji je bio pod kontrolom Armije BiH.
Vasva Husić
Bosanska Muslimanka iz Bosanskog Petrovca.. Svedoči da je 20.9.1992. godine sedela u kući sa porodicom kada se zapucalo na njihovu kuću..
„
***
Tog dana, 20. septembra u prije, ranim popodnevnim satima ja sam sjedela u svojoj kući sa porodicom, sjedela sam za šivaćom mašinom i šila sam torbe bratovoj ćerki. U međuvremenu moja je ćerka izišla vani da pokupi jaja iz ćumeza da unese i ušla je kaže mama puno se puca u Dočićima, to su Dočići đe je Milanova kuća tu. Kažem nije reko zašumno, puca se uvjek. Onda je ona ovaj samo što je tako ušla, u tom sam ja videla Bekriju, ovog Buronju i Bekriju, to su braća i ne znam kako im je bilo ime ranije, oni su nosili one puške i oni su redenici vukli se po zemlji. Pa kažem ja evo Buronje i Bekrije idu puškama, kaže ovaj, kaže moj muž idem ja da vidim šta je, da nije neko upo u Petrovac. On je izišao i otvorio ulazna vrata i on je njih upitao šta je bilo, u to je Buronja opsovo njemu majku i repetiro je on, repetiro je on pušku, dok je ovaj zatvorio vrata njemu je brat govorio „Ne njega, daj mu majku“, brat svom. On je ispucao u našu kuću tako da je mog muža desnu ruku okrznuo a sve druge one metke okreno kroz stepenice koje vode na sprat, i tako je on, mi smo svi legli pod sto, bio je moj svekar, on je umro, bio moj muž, moja ćerka, bila je moja rodica ova Fedija što će svjedočiti i Subhija ova što je bila od brata. Tako onda mi nismo, to je za, on je išo koga je god vidio on je puco. Ispuco u ćuku onog od komšije našeg i mi smo onda, ja sam tu bratovu ćer vodila sve preko njiva, to nigdje niko se nije vidio. U međuvremenu on je otišao, šta je dalje bilo ja ne znam, samo znam da je mog muža okrznuo, nije mogao otići ni lekaru ni nikud kad nismo smeli nikud ići. I tako onda smo čuli poslije da je on ubio Asima komšiju i da je ubio kod hotela starog što su rezali drva, i tako ne znam to je bilo onda mukla tišina, samo su se čuli pucnji i to, mi nismo nikud smjeli izići.
***
Eto tada od 20. do 24. mi smo se krili po štalama i svukud da sam ja, da smo 24. izišli, ja sam se bila iznesvjestila, nisam ništa jela četiri dana, ništa, od straha i tu sam bila se izgubila i otišli smo mi kamionima, dok sam ja došla u Zenid to je blizu, nije dva tri kilometra od Petrovca, mene su ranili, butnu kost mi slomili
***
“
Tada je sa porodicom napustila opštinu na konvoju autobusa i otišla u Travnik, koji je bio pod kontrolom Armije BiH.
