Podrum „Samačkog hotela“ Termoelektrane „Gacko“ je korišćen kao zatočenički objekat od početka juna 1992. godine. Između 1. i 3.6.1992. godine, oko 150-170 muškaraca, bosanskih Muslimana, prebačeno je iz zgrade SJB Gacko u školu u Avtovcima, gde su se zadržani oko tri dana, a zatim su premešteni u podrum „Samačkog hotela“.

Hotel je bio pod kontrolom policije. Upravnik je bio Radinko Ćorić, a zatim Ranko Ignjatović, obojica pripadnici policije.

Uslovi u podrumu hotela nisu bili adekvatni. Zatočenici su dobijali ogranične količine hrane, vode i medicinske nege.

Zatočenici su bili skoro svakodnevno fizički i psihički zlostavljani. Jednom prilikom, grupi od deset muškaraca, među kojima je bio i Osman Musić, naređeno je da se postroje uza zid i rašire prste na rukama. Nakon toga im je pucano između prstiju i glave. Od sredine juna zatočenici su odvođeni na ispitivanja tokom kojih su surovo tučeni.

Ubijeno je nekoliko zatočenika, među kojima i Arif Jaganjac i Osman Osmanović. Lata Halihović je prvo žestoko pretučen, a kada su ostali zatočenici tražili da mu se pruži lekarska pomoć, ponovo je izveden i ubijen. Nakon ovih ubistava, drugi zatočenici su bili primorani da peru krv sa poda i zidova. Jedne noći krajem juna, oko 2:00 sata, tri maskirana stražara odvela su iz podruma Mirsada Džeku, Edhama Šahovića i Aziza Fazlagića, zvanog Ziko, koji su zatim ubijeni. Sledećeg jutra, srpski stražari pročitali su njihova imena sa spiska i rekli ostalim zatočenicima da su oni pobegli.

Hotel je funkcionisao kao mesto zatočenja do otprilike 29.6.1992. godine, kada je većini zatočenika naređeno da se ukrcaju na kamion JNA, kojim su odvezeni u Vojnu školu u Bileći.