Nakon što su srpske snage preuzele vlast u opštini Kotor-Varoš 11.6.1992. godine, pripadnici vojske i policije su hapsili civile bosanske Muslimane i bosanske Hrvate i zatvarali ih u zatočeničke objekte u opštini.

Stanica javne bezbednosti (SJB) Kotor-Varoš bila je zatočenički objekat pod kontrolom specijalnih snaga policije iz Banja Luke i policije Kotor-Varoši. Upravnik zatočeničkog objekta bio je Zdravko Pejić, penzionisani policijski inspektor, a njegov zamenik je bio Savo Tepić, načelnik SJB.

Među zatočenicima SJB Kotor-Varoš je bilo najmanje 10 muškaraca, bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata, te jedna žena. Međutim, po nekim izvorima kroz SJB je prošlo oko 100 zatočenika. Neki su bili zatočeni nekoliko dana, a neki su tu ostali sve do novembra 1992. godine.  Držani su u prenatrpanim pritvorskim ćelijama i u kancelarijama. Neke prostorije nisu imale prozore ili su oni bili zatvoreni daskama, te nije bilo dovoljno vazduha. Zatočenici nisu dobijali dovoljno hrane niti vode i retko im je dozvoljavano da idu u WC.

Prilikom ulaska u SJB, zatočenici su primoravani da protrče kroz špalir, dok su udarani palicama za bejzbol, pendrecima, kundacima, šakama i nogama. Potom su u zgradi postrojavani u hodniku, gde im je naređivano da rašire noge i postave tri prsta svake ruke uza zid, a zatim su premlaćivani.

Zatočenici su premlaćivani i tokom ispitivanja. Svedok 144 je skoro zadavljen tokom ispitivanja o drugim članovima Stranke demokratske akcije (SDA). Svedoku ST-241 i njegovom bratu je prećeno smrću. Zatočenici su bili i seksualno zlostavljani to jest primoravani na međusobno seksualno zlostavljanje.

Skoro svi zatočenici su premešteni u druge objekte ili oslobođeni do kraja 1992. godine.