Izjava data Tužilaštvu MKTJ 7. 12. 1995. godine.
Bosanska Muslimanka iz Vrbanjica, domaćica. Nakon napada srpskih snaga na Kotor-Varoš 11. 6. 1992. godine, sa porodicom je otišla u selo Hanifići, a zatim je deset dana provela u obližnjoj šumi.
***
„Odlučili smo da se predamo. Putem prema Vrbanjcima, zaustavio nas je naš stari komšija Vojin Đurić, nanišanio na nas pušku i naredio nam da ga slijedimo. […] Pitali smo Đurića da nas pusti zato što smo svi bili uplašeno. […] Zoran je rekao: „Hvala bogu što imate tu djecu, inače bismo vas pobili“. Psovao je nas, naše ustaške majke i rekao nam kako nas ionako niko ne bi ni dotakao.
***
Sve dok me nije nazvao, nisam znala šta se dogodilo s mojim mužem. Proveo je s nama oko sedam dana, ali ga je bio teško skrivati.
***
Jednog dana tokom ovih pretresanja, vojnici su u kući pronašli mog muža. Rekli su mom bratu da nikog nije smio skrivati. Vojnik Slavko Raljić ih je obojicu odveo u selo Vrbanjci. […] Slavko ih je tu ispitivao i tukao. Tukli su ih i drugi vojnici. […] Muža su mi odvezli automobilu u Maslovare. […] Mog su muža koristili kao živi zid tokom srpskog napada na Večiće, te je tu i ubijen.
***
Dana 13. augusta u Vrbanjcima je ubijen jedan srpski vojnik. Bila sam pred mojoj kućom negdje oko 11:00 sati. Došli su srpski vojnici s oružjem i prisilili sve stanovnike sela Dabovci da hodaju ispred njih. Držali su nas na nišanu. Htjela sam iz kuće pokupiti svog jedno i po godišnjeg sina. Neki mi je srpski vojnik rekao kako unutra sigurno krijem nekog ustašu koji će ih pobiti. Moja se majka svađala s njima, pa su joj dopustili da uzme mog sina.
Jedan je vojnik ušao u kuću s mojom majkom da ona pokupi mog sina. Nije nam bilo dopušteno da išta ponesemo sa sobom, čak ni flašicu mlijeka za mog sina. Sve su nas stjerali na cestu u selu, muškarce postrijili u jednu kolonu, a žene i djecu u drugu. Počeli su pred nama tući muškarce. Udarali su ih rukama, nogama i kundacima. Svi su bili krvavi. Odveli su ih u obližnje selo Čejvani. Tamo su ih zaključali u štalu, pucali u njih i zatim zapalili štalu.
Dok su nas skupljali i odvodili iz sela, moje komšije, koje sam ranije pomenila, stajale su oko nas. Smijali su se.“
***
Istog dana je odvedena u „Pilanu“, gde ju je jedan srpski vojnik silovao. Dve nedelje kasnije je u grupi žena i dece prebačena u Travnik, a zatim sa porodicom otišla u inostranstvo.
