Svedočio je u predmetu Željko Maričić pred Višim sudom u Beogradu 22.1.2020. godine.
Bosanski Hrvat iz Ključa, policajac. Krajem maja srpski policajci su naredili svim nesrbima iz Ključa da se prijave za potvrde za slobodno kretanje. Sa nekoliko komšija je otišao do zgrade opštine, gde su izvedeni iz autobusa i odvedeni u Osnovnu školu „Nikola Mačkić“.
„
***
Prilikom izlaska iz autobusa već je bio špalir žena, civila i vojske gore napraviti doček. Kad smo prošli špalir bilo je i tuče u špaliru, a na vratima dočekali su nas znači rezervni policajci, rezervni vojnici […] njih dva su lično od mene znači izvršili pretres uzeli mi dokumenta, novac, sat, sve što je bilo u džepu znači sve sam moro im predati. Nakon toga ušo sam u salu nije prošlo kratko vreme, izvršena je prozivka, Kumalić da izađe, izašao je moj brat, počeli su ga tući, međutim neko je rekao ne toga nego onoga što je u miliciji. Onda su me prozvali, ja sam izišo, bila je komanda, tu sam vidio opet njih dvojicu, ove druge rezerviste nisam ni poznavao, njih sam dvojicu znao dobro. Bila je komanda da tu se okrenem licem prema zidu i počela je tuča, od tada pa celo popodne tukli su me, ne znam ko me tuko, znači prvo sam fizički dobro tučen, kad sam pao odvukli su me u salu, tamo sjedili, ponovo su me vraćali, tukli. Na kraju se sjećam dok sam bio tako izgubljen da mi je neko od vojnika prišao udario me čizmom u lice, srušio me, imo sam značku znači nekoliko dana od šara čizmama, krv mi je išla iz uha iz nosa, pa bio sam, udaren sam bio veoma dobro. Ne znam ko me je udario al mi je taj komšija koji je sjedio blizu mene […] rekao da me je Maričić Željko udario, udario me i to dobro. Ponovo su me posle dok sam dolazio sebi tukli i izvodili vani komanda okreni se prema leđima i tukli kolko su htjeli, tako da je sutradan da smo prebačeni autobusima u Sitnicu gore u školu, nisam bio u pokretu, znači vodili su me ove komšije ubacili me u autobus, nisam skoro znao ništa, tako da sam na Sitnici bio gore ležo i prebijen i pretučen.
***
“
Sutradan je prebačen u školu u Sitinici, a zatim u logor „Manjača“, odakle je oslobođen krajem 1992. godine.
