Svedok JF-060

Derviša Cerić

Bosanski Musliman iz okoline Sanskog mosta. Uhapšen je oko 20.9.1995. godine. Odveden je iz hotela „Sanus“, u nepoznatom pravcu. Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su iz masovne grobnice u Sasini tokom jula 1996. godine, identifikovani i sahranjeni iste godine.

Svedok JF-060

Bosanski Musliman iz grada Sanskog Mosta. Početkom septembra 1995. godine preko radija je čuo da Arkan dolazi u Sanski Most „da bi pomogao svojim sunarodnicima Srbima“. Uhapšen je 20.9.1995. godine u svojoj kući i odveden u hotel „Sanus“.

***

Posle ponoći 22. septembra 1995. godine, „Arkanovi vojnici“ uterali su zatočenike u jedan autobus i pri tom ih tukli palicama i kundacima. […] Pre nego što su ušli u autobus, vojnici su pretukli jednog starijeg čoveka. Otprilike 10–15 minuta pre nego što je autobus krenuo, nekoliko vojnika silovalo je jednu ženu, dok su ostali zatočenici bili prisiljeni da pevaju “četničke” pesme. Pošto je bio mrak i pošto zatočenicima nije bilo dopušteno da gledaju kroz prozor, svedok ne zna tačno u kom je pravcu autobus išao, ali je vozač vozio sporo nekih 20–30 minuta i potom zaustavio autobus. Muzika u autobusu svirala je veoma glasno, a vojnici su počeli da isteruju ljude, u grupama od po četvoro ili petoro. Svedok je bio u drugoj grupi, stajao je blizu prednjeg dela autobusa, i jedan naoružani vojnik ga je zgrabio za kragnu jakne. Svedok je gledao kako jedan drugi vojnik dovodi jednog zatočenika iz prve grupe i stavlja ga ispred autobusa, vadi nož i reže mu grkljan; jednom drugom zatočeniku naredili su da klekne, a potom su mu pucali u potiljak.

Svedok je potom uspeo da pobegne, tako što se izvukao iz jakne i potrčao u mrak pored autobusa; spotakao se preko nekog žbuna, pao u rupu i ostao da leži u njoj. Svedok pretpostavlja da vojnik koji ga je čuvao nije mogao da vidi ništa kad je ispalio rafal iz automatske puške. Iako ga je jedan metak pogodio u butinu, svedok je ostao da leži potpuno miran. Potom je začuo pojedinačne pucnje, nekoliko rafala i vojnike kako viču i požuruju jedni druge. Vojnici su proverili da li ima preživelih, ispalili još nekoliko pucnjeva, a potom ušli u autobus i otišli. Kad se uverio da su vojnici otišli, svedok je ustao i pokušao da hoda nekih 15–20 metara, sve dok više nije mogao […] Čuo je kako dolaze dva automobila, kako im se otvaraju vrata i potom začuo muške glasove koji su govorili srpski s bosanskim akcentom. Ti ljudi su iz automobila izvukli još dva čoveka i odgurali ih do ruba jame u kojoj su bila sva mrtva tela; potom su jednom od one dvojice rekli da otvori usta i svedok je začuo pucanj. Drugi čovek je pustio čudan krik, a potom se začuo i drugi pucanj. Svedok je potom začuo dve eksplozije, posle čega se razletela zemlja i padala oko njega.

***

“

(Iz prvostepene presude Stanišić i Simatović pred MKTJ, tom I, para 799-801)

Kroz obližnju šumu pobegao je u Tomašiće, a potom u Sanski Most, gde je stigao deset dana kasnije.

Tokom ekshumacije masovne grobnice u Sasini pronađena je njegova jakna.

Zatvori

Svedok B-1048

Šefko Talić, Šefko Džananović, Ekrem Džafić, Ibrahim Sinanović i Muharem Mahić

Bosanski Muslimani iz Kijeva. Uhapšeni su 18. ili 19.9.1995. godine i odvedeni su Šehovce. Otprilike dva dana kasnije, ukrcani su u autobuse i odvedeni u Sasinu gde su ubijeni vatrenim oružijem. Njihovi posmrtni ostaci ekshumirani su iz masovne grobnice u Sasini 18. i 19.7.1996. godine i identifikovani prepoznavanjem ličnih predmeta. Sahranjeni su iste godine u šehidskom mezarju „Šehovci“.

Svedok B-1048

Izjava data vlastima BiH 25.7.1996. godine

Bosanski Musliman iz sela Kijevo u opštini Sanski Most. U septembru 1995. godine, video je pripadnike „Arkanovih tigrova“ kako dolaze u Sanski Most kao pojačanje srpskim snagama. Dana 18. ili 19.9.1995. godine, uniformisani vojnici su ukrcali u kamione sve nesrbe iz Kijeva i odveli ih u Šehovce, gde su držani u nekoliko kuća.

„

***

Dana 19. ili 21. septembra 1995. godine vojnici u sivomaslinastim ili crnim uniformama i naoružani automatskim puškama, od kojih su neki govorili srpskim narečjem, okupili su sve muškarce, uključujući i svedoka, u džamiji u Šehovcima, pretresli ih i naterali da uđu u autobus. […] U autobus je ušlo oko 25 ljudi, među kojim su bili i sledeći civili: Šefko Talić, Šefko Džananović, Ekrem Džafić, Ibrahim Sinanović i Muharem Mahić. U autobus je ušlo i nekoliko vojnika. Autobus je krenuo u pravcu Sanskog Mosta i zaustavio se ispred hotela “Sanus” ili tamošnje autobuske stanice. Svedok je iz autobusa video da su tu parkirani i drugi autobusi i video kako tuku ljude, koji su delovali kao civili, a potom ih teraju da uđu u njegov autobus.

***

Autobus je ispred hotela “Sanus” stajao oko jedan sata, a potom je po mraku krenuo i za tridesetak minuta stigao u Sasinu. Potom su ljudi izašli iz autobusa, dvoje po dvoje, a svedok je zatim začuo pucnje i krike. Kad je svedok izašao iz autobusa, neko ga je zgrabio i rekao: “Čekaj, treba još nekog da ubijemo”. Svedok je gurnut na levu stranu autobusa i preko jednog jarka. Pogođen je rafalnom vatrom u levu stranu tela, u predelu grudi i u predelu struka, i pao je. Dok je ležao na zemlji, i dalje je čuo pucnje i krike. Svedok je čuo i vojnike kako ljudima psuju “balijsku majku”, traže preživele i ubijaju ih. Potom je začuo glasnu eksploziju, posle koje su vojnici otišli. Posle petnaestak minuta, svedok je pozvao da vidi ima li ikog ko je preživeo, ali mu se niko nije odazvao. Iako ranjen, svedok je pošao u pravcu Sanskog Mosta. Video je kako iz pravca grada dolazi kamion. Kamion se zaustavio, a svedok je začuo pucnje i glasove.

***

„

(Iz prvostepene presude Stanišić i Simatović pred MKTJ, tom I, para 797-798)

Krio se u obližnjoj nedovršenoj zgradi dok kamion nije otišao.

Zatvori