Logor „Sušica“

U januaru 1992. godine Srbi iz Vlasenice i osam susednih opština proglasili su Autonomnu oblast Birač. Približno 21.4.1992. godine srpske snage, koje su se sastojale od JNA, paravojnih snaga i naoružanih meštana,  preuzele su vlast u gradu Vlasenici.

Dana 31.5.1992. godine ili približno tog datuma, osnovan je zatočenički logor „Sušica“ po naređenju Svetozara Andrića, komandanta 1. birčanske brigade VRS, u skladu sa odlukom SAO Birač. Nalazio se blizu grada Vlasenica, na putu od Sarajeva ka Beogradu. Sastojao od dve glavne zgrade (hangara) i jedne manje kuće. Zatočenici su držani u jednom od hangara, dok je drugi korišćen kao skladište.

Mapa Vlasenice

U junu 1992. godine, jedan od komandanata logora postaje Dragan Nikolić, pripadnik Voda specijalne policije. Zatočenicima je govorio da je on „Bog i zakon”. Stražari u logoru bili su pripadnici MUP-a i VRS.

Kroz logor „Sušica“ prošlo je između 2.000 i 2.500 civila Muslimana i drugih nesrba. U „Sušici“ su držani muškarci, žene i deca, a nekada i cele porodice. Žene i deca su ubrzo po dolasku prislino premeštani u obližnja muslimanska područja.

Zatočenici nisu dobijali dovoljno hrane i vode, higijenski uslovi su bili loši i nije bilo organizovane medicinske nege.  Odvođeni su na prisilni rad, između ostalog da zakopavaju tela ljudi ubijenih u Drumu, kopaju rovove i nose municiju na liniju fronta. Bili su podvrgnuti raznim vrstama zlostavljanja i čestim premlaćivanjima u kojima je učestvovao Dragan Nikolić.

Dragan Nikolić u „Sušici“

Sredinom juna od posledica premlaćivanja umrli su Durmo Handžić i Asim ZildžićHašim Ferhatović je sa bratom bio primoran da zakopava tela nekoliko ubijenih zatočenika. Zatočenici su bili i mučeni u logoru. Sead Ambešković je pretučen tokom ispitivanja. Suadu Mahmutoviću je stavljen pištolj u usta dok je tučen.

Članovi međunarodnih organizacija su dva puta obišli logor. Tokom obe posete Nikolić je uspeo da sakrije mnoge zatočenike i stvarne uslove u kojima su živeli zatočenici.

Zatočenici u jednom od hangara

Poslednjeg dana septembra 1992. godine u Vlasenici je javno sahranjeno više od 20 srpskih vojnika koje su ubili pripadnici Armije BiH. Na sahrani je Radovan Karadžić održao govor u kojem je pozvao prisutne da nikad ne zaborave žrtve niti oproste ono što se desilo. Te iste noći u logor su autobusom došla tri oficira MUP-a i u četiri navrata odvezla svih 140 ili 150 zatočenika i ubila ih. Među njima su bili i sinovi Habibe Hadžić. O tom masakru obavešteni su pripadnici Kriznog štaba u Vlasenici, koji nisu preduzeli nikakve druge mere osim što su naredili raspuštanje logora i sakrivanje tragova o njemu.

Logor je zatvoren krajem septembra 1992. godine.

Povezano